Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
DELJAGIN: Rusija treba da učini sve što može da joj SAD uvedu sankcije!
10.03.2014. god.
Piše: Mihail DELJAGIN - čime nam, u stvari, preti Zapad?
- Ako joj Amerikanci zaista uvedu sankcije, Rusija treba da odmah obustavi delatnost američkog biznisa na svojoj teritoriji
- Potom da što je pre moguće potpuno prekine odnosa sa „Boingom” uz preorijentaciju kako na evropski „Erbas”, tako i na obnavljanje sopstvene avionske industrije, da prekine kupovinu američkih bataka (brazilski su jeftiniji i kvalitetniji), da prebaci sve državne strukture sa Windows na Linux i da za državne potrebe zabrani kupovinu američke robe
- Isključivo iz zdravstvenih razloga treba da zabrani proizvodnju i prodaju „Koka-kolu”, „Pepsi-kolu”, usluge „Mekdonalds” i drugu američku brzu hranu
- Ukidanje viza je prazna pretnja. Pasoš poseduje manje od četvrtine stanovništva, a koristi ga manje od šestine, pri tom uglavnom za putovanja u zemlje bez viznog režima ili zemlje Jugoistočne Azije
- Rusija treba da počne aktivno da radi na osnivanju sopstvenog međunarodnog sistema međubankarskih obračuna, koji bi srušio monopol SWIFT (u čemu će nas podržati Iran, Kina i mnoge zemlje Jugoistočne Azije)
- Zamrzavanje sumnjivih aktiva ruske birokratije, bio bi izuzetan poklon Rusiji i njenom narodu pošto ne bi samo jednim udarcem presekao finansijsku osnovu vladajuće kleptokratije, nego i imao ogroman ozdravljujući uticaj na ukupan moral društva
- Uostalom, za učvršćivanje Putinove reputacije „velika osmorka”bila je potrebna samo na početku njegovog puta. A ako on počne realno „okupljanje ruskih zemalja”, njegov ugled biće veći od ukupnog ugleda čitave „velike osmorke” i onda neće ona učvršćivati Putina, već obrnuto - on nju
DRŽAVNI sekretar SAD, Džon Keri, pripretio je Rusiji sankcijama. Nešto neartikulisano, ali u tu istu sviralu promrmljali su predstavnici Evropske unije.
Rusija ne treba da gubi istorijsku šansu: mi moramo da se energično uhvatimo za ogromni poklon koji su Amerikanci nesmotreno predložili i da izvučemo za sebe maksimum mogućeg.
Precizno govoreći, Rusija treba da forsira sprovođenje referenduma u Donjeckoj oblasti (i u drugim oblastima tamo gde je neizbežan) i ako to žele njegovi žitelji, da je pripoji sebi, sada već isključivo zbog toga da joj SAD uvedu sankcije.
Jer, smatrajući za ljude samo sebe, radeći po principu „što je dobro za „Dženeral Motors”, dobro je za ceo svet” i koristeći ekonomske odnose za podjarmljivanje drugih zemalja i naroda, SAD zaista nisu sposobne da shvate da će se redukcija tih odnosa u nizu slučajeva za njihove partnere pokazati kao dar koji je bukvalno pao s neba.
Veliki je greh ne iskoristiti tu kratkovidost.
Da razmotrimo čime nam konkretno prete SAD i čime u principu može da nam preti Zapad.
Prvo se već desilo – dobili smo obustavljanje trgovinskih, investicionih i vojnih pregovora sa SAD.
Vojni pregovori se pre svega tiču korišćenja transportne baze NATO u Uljanovsku. Sem razumljivih problema: verovatnih transporta narkotika strateškom avijacijom SAD-a, tranzita vojnih tereta (šta god da zvanična lica tamo zapomažu o „toalet papiru”, uredba vlade ih jasno definiše), mogućeg gomilanja američke vojske pored naših strateških objekata, - sama po sebi činjenica da NATO baza postoji u Rusiji, jeste čin čudovišnog nacionalnog poniženja bez presedana.
Mislim da rukovodstvo Rusije treba da sledi primer tako velike sile kakva je Kirgizija i da saopšti rukovodstvu SAD o prestanku njihove mogućnosti da koriste bazu u vezi sa javnom histerijom njihovog državnog sekretara (učesnika agresije SAD u Vijetnamu, koji sada o postupcima Rusije na Krimu bunca da su bez presedana).
Pregovori o trgovini i investicijama između SAD i Rusije obično se svode na zavrtanje ruku ruskim činovnicima radi davanja ovih ili onih prednosti američkim kompanijama na ruskom tržištu. Ako se zavrtanje ruku prekine, mislim da će sa olakšanjem odahnuti ne samo birokrate nego i biznismeni, na čiji račun se te prednosti i daju Amerikancima.
Da, niz korisnih sporazuma i ugovora biće obustavljeni – ali, ako se realizuju, znači da nisu za Amerikance manje korisni nego za naše i zato će u uslovima porasta globalne krize biti nastavljeni čim se pojavi prva mogućnost.
S druge strane, zvanično prekidanje svih kontakata SAD u trgovinsko-ekonomskoj oblasti objektivno čini nemogućom delatnost čitavog američkog biznisa na teritoriji Rusije.
Zamislite: neko „prefrigan u epoletama” odjednom počne sa noćnom morom, na primer, „Siti-banka”, ili „Microsoft”.
Za normalizovanje situacije u običnim okolnostima dovoljan je jedan telefonski poziv… Ali, sad nema ko da to učini: SAD su prekinule pregovore! I zato je čitav američki biznis u Rusiji odjednom ostao bez političkog „krova”.
Razume se da su opasnosti u vezi s tim neprihvatljive, pre svega za Rusiju, jer mogu užasno da podriju njen imidž.
Dakle, polazeći od interesa održavanja dobrosusedskih odnosa sa SAD, u nastaloj situaciji Rusija je samo obavezna da što je pre moguće obustavi delatnost američkog biznisa na svojoj teritoriji: više nema ko da ga štiti! Američka vlada sama je uništila jedini instrument za njegovu zaštitu!
Pored ostalog, Rusija treba što je pre moguće da označi puni prekid odnosa sa „Boingom” uz preorijentaciju kako na evropski „Erbas”, tako i na obnavljanje sopstvene avionske industrije, da prekine kupovinu američkih bataka (brazilski su jeftiniji i kvalitetniji), da prebaci sve državne strukture sa Windows na Linux i da za državne potrebe zabrani kupovinu američke robe.
Isključivo iz zdravstvenih razloga u Rusiji treba zabraniti proizvodnju i prodaju proizvoda koji su nesumnjivo štetni po zdravlje (posebno dece), uključujući „Koka-kolu”, „Pepsi-kolu”, proizvode „Mekdonalds” i drugu američku brzu hranu.
Mislim da će evropski i kineski konkurenti SAD biti toliko oduševljeni zbog takve perspektive da će Kerija sa zadovoljstvom primiti na posao posle njegove ostavke.
Druga potpuno konkretna pretnja postalo je moguće otkazivanje samita „velike osmorke” u Sočiju.
Uvredljivo, neprijatno – pa još u vreme našeg predsedavanja… Pa još i „liberalni abažuri”, kao što je poznati Gozman, nagaziće na to u svim društvenim mrežama…
Ali, sposobnost za delovanje – dakle, realni, a ne fiktivni značaj – „grupe osam”, jednak je nuli (što je pravno dokazano pojavljivanjem i funkcionisanjem „velike dvadesetorice”), u Sočiju je bilo dovoljno besposličara i pre pojavljivanja stranih lidera, a za učvršćivanje Putinove reputacije „velika osmorka”bila je potrebna samo na početku njegovog puta.
U slučaju realnog, a ne fiktivnog početka „okupljanja ruskih zemalja”, Putinov ugled biće veći od ukupnog ugleda čitave „velike osmorke”, i onda neće ona učvršćivati Putina, već obrnuto - on nju.
A radi čega se treba baviti dobročinstvom?
Radi toga da ne budu prazne, verovatno, već rezervisane prostorije u Sočiju, vredi sazvati samit drugačijeg formata sa jasnijim dnevnim redom. Zapravo, odavno je aktuelno razmatranje pitanja kako i po kojim pravilima treba živeti u „postameričkom svetu”u kojem je američki egoizam, uključujući i oblast globalne finansijske strukture koji umnogome ispoljava razorni egoizam globalnog biznisa, za svetsku zajednicu od problema postao potpuno očigledna, „direktna i otvorena” opasnost.
Odavno je sazrelo jasno i otvoreno razmatranje i mehanizama za donošenje globalnih odluka – onih ne uvek očiglednih i skoro uvek neformalnih snaga i faktora koji nemaju veze sa narodima koji biraju svoje rukovodioce, ali koji često imaju određeni uticaj na postupke tih rukovodilaca.
Takva diskusija bila bi veoma zanimljiva i korisna za Kinu, Indiju, Pakistan, Belorusiju, Kazahstan, Ukrajinu, Izrael, zemlje Jugoistočne Azije i Latinske Amerike – pa i za članove „velike osmorke”, koji požele da u njoj učestvuju.
Ozbiljna pretnja od strane Kerija jeste obećanje da isključi Rusiju iz STO. To znači skidanje sa Rusije svih nametnutih ograničenja koja je ona na sebe primila u okviru dugotrajnog procesa priključivanja toj organizaciji još od kraja 90-ih godina.
To znači mogućnost za brzi razvoj agroindustrijskog kompleksa, mašinogradnje, dela hemijske i lake industrije. Budući da je korist Rusije od pristupanja u STO jednaka nuli, kako pokazuju, ali ne američka istraživanja, već gorko domaće iskustvo (i govor predsednika Putina na Valdajskom forumu), Rusija će ostvariti desetine milijardi dolara dobiti.
Obnoviće se porast investicija, koji je stupanjem u STO pod očigledno nametnutim uslovima prešao u opadanje, kao i industrijski rast (koji je sada jednostavno prekinut), a slabljenje BDP ne samo da će preći u smanjenje njegovog pada, nego će ga zameniti novo ubrzanje porasta. Pad realnih prihoda osnovnog dela stanovništva, koji je prošlog leta bio očigledan, zameniće njihov porast kao sredinom 2000.-ih.
Proterivanje iz STO oslobodiće Rusiju liberalnog ropstva i pošto jasno poboljša konjunkturu, ubrzaće naš razvoj.
Ako Keri to stvarno uradi, moraće mu se podići spomenik na Crvenom trgu u istom prostoru sa Minjinom i Požarskim i sa natpisom „građaninu Keriju – zahvalna Rusija”.
On će stvarno zaslužiti našu srdačnu zahvalnost.
… Značajna pretnja je otežavanje izdavanja viza ruskim građanima i odustajanje od uvođenja zone bez viza sa Šengenom.
Da, uistinu: mogućnost za putovanja u inostranstvo jedina je realna korist koju je ruskim građanima donela „demokratija” i tržišna ekonomija.
Ima jedna nevolja: da bi se ta mogućnost koristila potreban je novac. Na kraju, kako god se računa, pasoš za inostranstvo poseduje manje od jedne četvrtine stanovništva, a koristi ga manje od jedne šestine, pri tom uglavnom za putovanja u zemlje bez viznog režima ili zemlje Jugoistočne Azije.
Zemljama koje stvarno mogu da pooštre izdavanje viza – SAD i zemlje Šengenskog sporazuma – u uslovima globalne krize toliko je životno potreban novac turista, uključujući i ruske, da navedena ograničenja teško da će podneti za neko duže vreme.
Da li to samo tek tako u konzulatu SAD svakom ruskom građaninu koji se obrati radi izdavanja godišnje vize obavezno nude da je izdaju na dve godine?
Da li je to tek tako da se drakonski režim izdavanja turističkih viza u nekim zemljama Šengena (recimo, vize za Nemačku izdaju se samo za datume dobijene avionske karte) povezuju sa najvećim gostoprimstvom drugih zemalja (i ne samo Finske)?
Zato su problemi sa vizama mogući – ali će imati sporadičan karakter, a obične ljude koji nisu povezani sa politikom, najverovatnije uopšte neće ni dotaći.
Odustajanje od razmatranja budućnosti bezviznog režima sa Šengenom jeste ozbiljno.
To plaši.
Ali, samo one usijane glave u okruženju ruske liberalne birokratije i u javnosti, koje još ozbiljno prihvataju razgovor o toj mogućnosti.
Oni koji se i najmanje interesuju za taj problem znaju: bez obzira na sve zvanične izjave (uključujući i Zapad) to u principu nije moguće. S jedne strane, takav režim nije dobila, čak ni potpuno prozapadna Ukrajina iz vremena „narandžastih”, s druge – Šengenskoj zoni apsolutno nije potreban ruski organizovani kriminal (prvenstveno etnički). Kao što učtivo definišu zapadne diplomate (istina, u privatnim razgovorima) „ nama je više nego dovoljno problema sa mafijom kosovskih Albanaca i sa Romima”.
Zato je pretnja da se Rusiji ne da bezvizni režim sa Šengenskom zonom potpuno analogna pretnji da nam se nikad u životu ne pokloni sto biliona dolara.
Mi i tako znamo da nam ih Zapad nikada neće pokloniti (čak ni zimbabvijske, za koje može da se kupi šolja loše kafe).
A pretnja da nas ostave bez zanosa Šengenom, samo će liberale lišiti jedne od šargarepa, čijim mahanjem ispred nosa priprežnih konja oni pokušavaju da kola ruske državnosti odvuku u provaliju…
To nema nikakvog realnog značaja – isto kao ni razgovori o mogućem ograničenju trgovine.
Liberalni fundamentalisti koji polaze od ljute mržnje prema Rusiji i ne mogu da joj oproste samo njeno postojanje, nisu u stanju da shvate da se trgovina odvija iz najobičnijeg razloga: zato što je korisna.
Upravo zbog toga Evropska unija može koliko hoće da polazi od mržnje prema „Gazpromu” kao simbolu Rusije, ali ne može da smanji njegov udeo na svom tržištu niže od određenog minimuma (koji je poznat stručnjacima i sasvim odgovara „Gazpromu”).
Dugoročni ugovori obezbeđuju stabilnost i sigurnost snabdevanja po unapred približno poznatim cenama – dok promene koeficijenata prave nepredvidljive skokove i često se ispostavi da su veće od cena dugoročnih ugovora.
Zbog navedenih razloga ograničenje isporuka ruskih sirovina neće manje naškoditi Zapadu nego Rusiji – a prekid isporuka ovih ili onih roba u Rusiju ništa više, sem što će Kini otvoriti odgovarajuće prolaze.
Prekid kritičnog uvoza, koji stvarno može da uništi niz ruskih proizvodnji dovešće do suviše razornih posledica.
Ipak, samo postavljanje pitanja o ograničenju trgovine sa Rusijom zaslužuje pažnju i zahteva od nas da počnemo aktivno da radimo na osnivanju sopstvenog međunarodnog sistema međubankarskih obračuna, koji ruši monopol SWIFT (u čemu će nas podržati Iran, Kina i mnoge zemlje Jugoistočne Azije). Takođe je neophodno da se počne priprema za doznake za izvoz sirovina sa dolara na evro, juan, švajcarski franak i rublje. Sa stanovišta uzajamne dobiti prema sporazumu sa vladom Velike Britanije moglo bi da bude veoma zanimljivo prenošenje dela izvoza na funtu sterlinga što bi dovelo do njenog jačanja.
Kerijeva izjava je pravni osnov za to da se u najkraćem roku smanji udeo dolarskih instrumenta u međunarodnim rezervama vlade Rusije (u Rezervnom fondu i Fondu za nacionalnu zaštitu) sa sadašnjih 45% do najviše 10, a najbolje 5%. To može da se uradi kako na račun prevođenja odgovarajućih sredstava u hartije od vrednosti drugih valutnih zona, tako i na račun njihovog upućivanja na modernizaciju Rusije.
Ta sredstva SAD neće smeti da zamrznu: pokazivanjem da je to moguće one će sebe diskreditovati, izazvati bekstvo svetskog kapitala i razoriti sopstveni finansijski sistem.
A mi – sada, zahvaljujući Kerijevoj izjavi – imamo sve osnove da počnemo taj proces.
Polako i sa zadovoljstvom.
Na kraju treba ukazati na pretnju koja za sada nije navedena, ali očigledno lebdi u vazduhu, na zamrzavanje sumnjivih aktiva ruske birokratije i to najmanje na teritoriji SAD, a najverovatnije i u svim zemljama sveta na koje se rasprostire njihov uticaj.
To bi bio izuzetan poklon Rusiji i njenom narodu pošto ne bi samo jednim udarcem preseklo finansijsku osnovu vladajuće kleptokratije, nego i očiglednim dokazivanjem lopovluka imalo ogroman ozdravljujući uticaj na ukupan moral našeg društva.
Kad bi Keri postigao taj korak – ne bismo uspeli da prođemo samo sa spomenikom, on bi zbog pravednosti zaslužio najmanje dostojnu sahranu u zidinama Kremlja.
Sumirajući hteo bih da istaknem: kad bi naša diplomatija bila efikasna, ona bi se već dogovorila sa g-nom Kerijem o izvršenju akata Rusije – bilo da je to pripajanje Donjecke oblasti ili „čišćenje”ukrajinskih evronacista – posle kojih bi on ispunio svoja obećanja i uveo najavljene sankcije.
… Samo, plašim se, obmanuće: ipak, on je, Amerikanac…
Autor je direktor Instituta za probleme globalizacije, doktor ekonomije i izdavač časopisa „Slobodna misao”
- Izvor
- Fakti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Boravak u velikom gradu često nosi izazove koji mogu uticati na ukupni doživljaj putovanja ili poslovnog dolaska. Tempo života, saobraćajna opterećenja i rasprostranjenost urbanih sadrž...
Poslovni putevi često nose dozu užurbanosti, rasporeda koji se menja u ...
Priprema deteta za letovanje na moru može biti uzbudljiva, ali i stresna aktivnost za roditelje, pogotovo ako je to prvo putovanje sa mališanom. Ključ je u tome da se...
Aerodromi su ogromne vazduhoplovne luke, uglavnom biseri metrop...
Najposećenija banja među domaćim turistima, i po mnogima najlepša, već decenijama unazad nosi nadima Kraljica banja. Vrnjačka Banja je jednako posećena kako među mlađom pop...
Ako prvi put posećujete Beograd i želite da za kratko vreme steknete uvid u burne istorijske periode koje su se odrazile na njegov današnji izgled, možda je najkraći put...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
