Bolonjski sistem obrazovanja svoje korene ima u dubokoj prošlosti i predstavlja potrebu evropskih imperija da vaspitavaju kretene za državnu službu. Produkti tog sistema bili su mnogobrojni predstavnici administrativnih i vojnih struktura evropskih država, koji su se na službenoj lestvici izdizali upravo zahvaljujući svom idiotizmu. Odličan primer ovakvog tipa vernih podanika imamo u liku Kadeta Biglera iz romana Jaroslava Hašeka “Doživljaji dobrog vojnika Švejka”. O njemu su kolege ovako govorile: “Idiotizam kadeta je bio očigledan i niko nije sumnjao da će on upisati Vojnu akademiju i da će je blistavo okončati”.
Pored ovog književnog junaka, postojao je i realni personal – Premijer Velike Britanije (1937-1940. godine) Nevil Čemberlen - među svojim rođacima i prijateljima smatran je za maloumnika, što je on i potvrdio potpisivanjem Minhenskog sporazuma 1938. godine.
Kako je vreme proticalo, sistem se morao modernizovati, jer raniji polaznici Bolonjskog sistema nisu morali skrivati svoj intelektualni kapacitet, nego su se čak njime ponosili, danas, sa početkom informativnog ratovanja, postalo je neophodno da se te vrline na neki način zamaskiraju. U rezultatu modernizacije, vaspitanici su priučeni da glume nastupe gluvoće, nemosti, privremenog gubitka rasuđivanja (blackout) i rasplinutog misaonog toka (diarea verbalis) što ih čini još umešnijim borcima u promovisanju demokratskih vrednosti i različitih sloboda zapadnog tipa. Danas su njihove veštine izbrušene do savršenstva i mogu biti demonstrirane kako u kolektivnom, tako i u individualnom izražavanju.
Primera simuliranja privremenog gubitka rasuđivanja zapadnih političara ima čitava gomila, ali u poslednje vreme je sve više počela da izbija u prvi plan Ketrin Ešton, šef Briselske diplomatije. O ovoj izuzetnoj ženi treba reći nekoliko reči. Prema Vikipediji, rodila se u prostoj porodici, ali je zbog svojih zasluga prema kraljevskom dvoru stekla zvanje baronese, što nepogrešivo ukazuje na efikasnost Bolonjskog sistema u britanskoj izvedbi. U Vikipediji nije ništa navedeno o zanimanju njenog oca, ali prema nekim podacima taj obični građanin se bavio sviranjem na bubnjevima, pa je lupao udaraljkama u svom malom mestašcetu u grofoviji Apholand. Prema tim glasinama, roditelj je kad pobesni udarao udaraljkama po svemu što mu dopadne šaka, pa tako i po glavi svojih naslednika, što je predstavljalo efikasnu dopunu u vaspitanju malene Ketrin, po metodici Bolonjskog sistema. Od tada, ne samo njene reči, nego i izraz lica, nose pečat teških godina formiranja ličnosti.
U ovom trenutku ona časno izvršava svoje obaveze i još nikada nije izneverila očev “Krunski savet” u koji je ušla 2006. godine. Jedan od njenih najistaknutijih diplomatskih podviga predstavljao je potpuni gubitak svesti (blackout) po pitanju kosovskih trgovaca ljudskim organima. Zbog činjenice da svojim stupanjem u obrazovni sistem Evropske Unije, kosovski “čistači utroba” koji predstavljaju svojevrsni viši sloj “nezavisnog Kosova” (u kome kao istinski dragulj blista vlasnik tajnog “mesarskog pogona”, “Premijer Republike” Hašim Tači) - ovakav metod pokazao se apsolutno neophodnim. U ovom slučaju, paraliza je zahvatila veliki deo svesti Ketrin Ešton, jer je kao neposredni pokrovitelj Helsinškog akta OEBSA, sa njegovom “humanitarnom korpom”, u prvom redu ona bila dužna da ukaže na neprihvatljivost ulaska sličnih trgovaca ljudskim organima u evropsku porodicu naroda.
Ali i ona, kao i Medlin Olbrajt - druga žrtva te čudne izopačenosti - neravnomerno diše pored lepotana-vampira Tačija i njen mozak upada u produženi blackoutpri samom pomenu njegovog imena. Posledica ove patologije je tendencija Ketrin Ešton da se izruguje sa srbskim rukovodiocima, koje je ne jednom podvrgla nasilju u perverznim formama, terajući ih da potpišu dokumenta koja su protivna zdravom razumu.
U ovom trenutku Ketrin Ešton se bavi promovisanjem demokratije među banditskim formacijama ukrajinskih nacionalista pod pokrićem liberalnog klovna, što zahteva neprekidnu primenu tehnike gubljenja pamćenja i verbalne dijareje. Situaciju otežava činjenica što, za razliku od kosovskih vampira koji su svoja dela vršili bez prisustva TV kamera i široke javnosti, to su ukrajinski banditi često morali da rešavaju postavljene im zadatke pred uključenim video kamerama i drugim sredstvima kontrole. Tako su se na velikom ekranu pojavili sižei sa pucanjem iz snajpera po mitingašima i miliciji, što je uostalom široko rasprostanjen način promovisanja demokratije u nedemokratskim državama.
Slični metodi po pravilu su veoma efikasni, krivica se svaljuje na totalitarni režim podvrgnut rušenju. Tako je bilo na primer u Moskvi, u Litvaniji, u Egiptu i u mnogim drugim nerazvijenim delovima sveta.
Sada zahvaljujući tupavosti estonskog ministra inostranih poslova Urmasa Paeta, koji je poput deteta preko telefona saopštio te detalje Ketrin, šef Briselske diplomatije mora pred očima celog sveta da demonstrira paralizu mozga i uopšte ne reaguje na tu senzaciju. A šta je sa “humanitarnom korpom” OEBSA?
Štaviše, Ministar inostranih poslova Rusije Lavrov zatražio je od celokupnog visokog saveta EU koji se okupio zarad razmatranja pitanja Ukrajine, da prokomentarišu te kadrove. No, tu se ponovo pri ruci našao Bolonjski sistem i mi smo postali svedoci kolektivne paralize mozgova.
Nema sumnje da će sva predstojeća politika EU i SAD po pitanju Evrope biti prepuna epizoda sa gubitkom svesti i verbalnom dijarejom, kojoj se već dodaju pretnje po sistemu potporučnika Duba iz tog istog romana Jaroslava Hašeka: “Vi mene ne poznajete, ali ćete me upoznati”.
Ovaj lik je takođe odrastao u tradicijama ukazanog sistema, ali treba reći da je on pogrešio u tome da ga “mi ne poznajemo”. Znamo i čak se sećamo kako je on završio svoju karijeru opalivši iz revolvera u sopstvenu zadnjicu. Smešni su ti likovi. Samo što sad nije smešno Ukrajini.
