Glumac Oleg Jankovski – donor duha

Osmehnite se, gospodo, osmehnite se! – ovim rečima jednog od likova koje je igrao čuveni glumac Oleg Jankovski nazvana je izložba postavljena u moskovskom Pozorišnom muzeju Bahrušina. Ona je posvećena sećanju na Olega Jankovskog. 

Osnovu izložbe čine fotografije. Scene iz predstava, filmova. Ali najvažniji su ipak portreti, oni prenose magiju očiju Jankovskog o kojoj je već toliko rečeno. Upravo to su hteli da postignu priređivači izložbe – dijalog sa neobičnom, dubokom ličnošću kakva je bila ličnost Olega Jankovskog – rekla je u intervjuu za Glas Rusije koordinator izložbe Galina Beskina.

- On je sve vreme razmišljao nad duhovnom evolucijom čoveka, nad svojim stanjem. Odnosio se prema dramskoj umetnosti kao prema načinu duhovne evolucije. Govrio je: nastupiće trenutak kada će prikazivati samo svetle likove. I tada čovek, gledalac, biće na takvom nivou da će moći od tih svetlih likova da uzima nešto i sam da evoluira.

Jankovski se rano proslavio. Imao je 23 godine kada su lepog talentovanog glumca primetili režiseri, pri tome prvi filmovi – Štit i mač, Služila dva druga – učinila su Olega Jankovskog zvezdom saveznih razmera. Ovi filmovi su ušli u zlatni fond ruskog filma. I ne samo oni. Tako je 1982. godine postao kultni film Romana Balajana Letovi u snu i na javi, gde je glumac igrao tipičnog junaka svog doba – pametnog čoveka koji razmišlja, razočaranog u ideale. Osim toga, snimio je duboke filmove Ogledalo i Nostalgija sa Trakovskim. Snimao je i bajke sa Markom Zaharovom: Obično čudo, Isti taj Minhauzen, Kuća koju je sagradio Svift – i u svim raznim granama svog talenta blistoa je Jankovski. On je snimio skoro sto filmova, igrao vrlo različite uloge – i u svakoj je bio verodostojan! Učim se na njegovim radovima, priznao je za Glas Rusije unuk glumca, glumac-početnik Ivan Jankovski.

- To je kao udžebnik veštine: mogu se prosto uzeti filmovi, zatvoriti se na denelju-dve-tri i naučiti vrlo mnogo, gledajući ih, analizirajući. Većinu filmova sam gledao nekoliko puta i prilikom svakog gledanja otkrivao sam nešto novo. I junaci i sve ostalo ti se pokazuje pod nekim drugim uglom. To je magija!

Od 1973. godine do smrti Oleg Jankovski je radio u moskovskom pozorištu Lenom pod rukovodstvom Marka Zaharova. Između ostalog, jedna od sala Bahrušinskog muzeja u celini je posvećena likovima koje je stvorio glumac na sceni Lenkoma.

Jedan od najvažnijih eksponata izložbe je kostim mornara u penziji, poručnika Ževakina iz predstave Ženidba po Gogolju. Ova predstava je bila poslednja za glumca. Pre pet godina Jankovski je preminuo. Rečima svog junaka sa scene Lenkoma on je izgovarao završnu frazu: Kako mi je žao da vas napustim. Zbogom! Ali pominje se i drugi oproštaj glumca u liku Minhauzena: Osmehujte se, gospodo, osmehujte se!

Rita Bolotska,