Potvrdila se pesimistična prognoza, ali spas postoji

Kada sam pre desetak dana konstatovao da je ukrajinska kriza podvukla značaj izgradnje Južnog toka, i kada sam tu svoju tvrdnju potkrepio konkretnim opisom katastrofičnog scenarija koji bi mogao da se desi, nisam ni slutio da će posle samo nekoliko dana sled događaja potvrditi moje pretpostavke na najdrastičniji mogući način.

Naime, nakon krađe velike količine oružja iz vojnih skladišta u zapadnoj Ukrajini, smatrao sam da će tamošnji ekstremisti koji se neskriveno ponose svojim neonacističkim obeležjima i ideologijom usmerenom protiv Rusa, Jevreja i drugih nepodobnih elemenata po njihovom shvatanju, najpre usmeriti svoju mržnju i ukradeno oružje upravo protiv gasovoda kojim se transportuje ruski gas preko Ukrajine do evropskih potrošača, što se uskoro pokazalo kao sasvim tačno.

Nije prošlo ni punih nedelju dana, a javnosti se obratio Dmitrij Jaroš, vođa ukrajinskih ekstremista iz pokreta „Desni sektor“, koji je najavio da će njegova organizacija u slučaju eventualnog rasplamsavanja sukoba, oduzeti Rusiji mogućnost da zarađuje novac od prodaje nafte i gasa tako što će uništiti odgovarajuću infrastrukturu, odnosno najdirektnije je zapretio dizanjem u vazduh cevovoda koji prolazi preko teritorije Ukrajine.

Takođe, i u našem najbližem susedstvu su došli do istog zaključka povodom opasnosti da ukrajinski radikali zaista krenu u ostvarenje svojih zamisli, pa je tako pre dva dana usledilo i zvanično saopštenje iz ministarstva inostranih poslova Bugarske, koje je glasilo isto kao i moj zaključak desetak dana ranije, u kome je šef bugarske diplomatije Kristijan Vigenin, vođen istom logikom, doslovno izjavio da „kriza oko Ukrajine naglašava važnost projekta Južni tok“.

On je tom prilikom još dodao da je po njegovom mišljenju sa ovom krizom izgradnja Južnog toka dobila nove argumente, jer je za Evropsku uniju u celini i za Bugarsku kao zemlju, važno da se obezbedi gas za građane. „Takva bezbednost nije garantovana preko tranzitne zemlje koja poslednjih godina pokazuje visoki nivo nestabilnosti“ – zaključio je bugarski ministar inostranih poslova.

Naravno, takva opasnost se podjednako nadvila i nad Srbijom, celim Balkanom i Evropom koja većinu svojih potreba za gasom podmiruje upravo iz Rusije, to jest iznad svih onih zemalja koje se snabdevaju tim energentom skoro isključivo pomoću pomenutog gasovoda koji ide preko nestabilne Ukrajine, gde nesmetano deluju organizacije poput „Desnog sektora“, koje žele da iskale svoj nacionalistički bes na prilično iracionalan način – uništavanjem energetske infrastrukture.

Zato bih, nakon ovakve nedvosmislene potvrde mojih pesimističnih pretpostavki, mogao samo još jednom da ponovim ono što je više nego očigledno, a to je činjenica da će Srbija, ali i ostatak kontinenta, postići energetsku sigurnost tek izgradnjom gasovoda Južni tok, koji je predviđen da doprema gas bezbednom rutom preko Crnog mora, zaobilazeći pri tom trusno područje Ukrajine. Samo u tom slučaju će svi moći da odahnu, pa i srbski potrošači ruskog gasa, a ekstremisti poput Jaroša će morati da priznaju da je njihov ucenjivački kapacitet konačno dostigao nultu vrednost.

Ratko Paić,