Novi dokazi o rađanju Vasione

Američki naučnici tvrde da su pronašli dokaze prvih momenata postojanja Vasione – „eho Velikog praska“. Nađeni su tragovi njegovih gravitacionih talasa. Samim tim potvrđen je jedan od scenarija razvoja Vasione koji se obično naziva inflacioni model. Jedan od njenih otaca je Andrej Linde – diplomac Moskovskog državnog univerziteta i profesor Stenforda, koji je svoju teoriju ponudio 1983. godine. I 30 godina kasnije nađen je dokaz.

Saradnici Harvard-Smitsonovskog centra astrofizike uz pomoć dva radioteleskopa na Južnom polu pratili su reliktne zrake. To je vrlo slab radiosignal iz epohe mlade Vasione, on se prostire u milimetarskom dijapazonu radiotalasa od bilo kog kvadranta. Snaga singala u raznim tačkama malo se koleba. Po takvim odklonima pre nekoliko godina napravljena je karta reliktnog fona. Ali sada je karta sastavljena po drugom principu – po polarizaciji fonskog signala. Objašnjava profesor katedre za asrofiziku i zvezdanu astronomiju Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Lipunov.

- Šta je to polarizacija? To je prosto. Ranije kako bi se ušlo u metro, trebalo je da se ubaci novčić od pet kopejki. Kada putnici ulaze u metro, petoparci leže haotično kod njih, ali da bi ušli, treba da okrenu novčić duž proreza, inače on neće ući. U trenutku kada bacate petoparac, dešava se njihova polarizacija, svi oni su paralelni jedni drugima.

Polarizaciona karta reliktnog fona je ispala u vidu vihora na nebu koji se ponavlja. Odakle ovaj vihor? Nameće se zaključak: vihor su izazvali gravitacioni talasi rođeni u prvim trenucima razvoja našeg sveta posle Velikog praska. U deližu sekunde Vasiona je doživela čudovišni potres ili inflaciju – najburniji odrezak svoje istorije kada se raširila od veličine atoma do fudbalskog igrališta. Zatim je nastavila da se širi, samo sporije, ali krugovi tih gravitacionih talas su se kretali njome kao po vodi, sve dalje. Tako je trajalo još 380 hiljada godina. Dok Vasiona nije počela da pušta mikrotalasno zračenje. Upravo tada su gravitacioni krugovi i zavrteli mikrotalase u vidu vihora, razbacanih po nebu. Tako je sada dobijen „otisak“ krugova prvorođenih gravitacionih talasa u trenutku kada je uzrast Vasione iznosi 380 hiljada godina. Vladimir Lipunov objašnjava da se ne radi o gravitacionim talasima uopšte – za sada oni direktno nisu registrovani. Oni se odaju samo indirektno.

- Indirektno otkrivanje gravitacionih talasa desilo se pre 30 godina. Bio je otvoren radiopulsar – neutronska zvezda koja leti iznad druge neutronske zvezde. Kako je pokazao još Ajnštajn, ove dve zvezde treba da se sbližavaju po određenom zakonu. I posmatranja su potvrdila: one se i zbližavaju. Ali ovde je otkriće mnogo važnije. To su kosmološki talasi. Kada gledate kroz teleskop u dubinu kosmosa, ne možete da vidite dalje od neke epohe čija je starost 300 i nešto hiljada godina od Velikog praska. Zato što je tamo Vasiona previše gusta i neprozračna. A gravitacioni talasi mogu da sežu od samog početka Velikog praska. Od tog velikog trenutka koji ne razumemo do kraja. I u čemu je suština otkrića: da je zaista bilo inflaciono proširenje.

Sada astrofizičarima Harvard-Smitsonovskog centra mogu da se zabrinu: drugi kolektivi pokušavaju da provere njihov rezultat. Ali ako se on potvrdi, istraživači će imati šansu na Nobelovu nagradu za fiziku.

Boris Pavliščev,