Otac Milice Rakić za Glas Rusije: to je moja bol, sa tim i ležem i ustajem

Sve koji su učestvovali u tome... nikoga od njih ne volim. Sve ih ne volim, eto... Ako ima ikakvog morala ili ičega sličnog u onome što su oni radili, trebalo je makar da upute izvinjenje.

Godišnjicu agresije protiv Jugoslavije NATO je „obeležio“ objavljivanjem na svom zvaničnom Tviteru slike sa natpisom „ NATO Air . Just do it .” I objašnjenje pres-sekretara Alijanse da je to samo „retvit“ kosovske ministarke koja je time označila 15-godišnjicu „oslobođenja“ više uopšte nije važno. Bar iz tog razloga što je 1999. godine oko 90 dece postalo „kolateralna šteta“ afirmativnog slogana Alijanse.

U Batajnici, u ulici Dmitrija Lazarevića Raše broj 8 fasada pored prozora kupatila nije popravljena do danas. 17. aprila 1999. godine trogodišnja Milica Rakić sedela je na noši. Obično ona je molila mamu da bude pored nje, ali tog puta je rešila da bude samostalna. Mama je izašla i za nekoliko trenutaka geleri NATO bombe su uleteli u kupatilo. Nemoguće je poverovati koliko je gelera pogodilo nju, koliko je krvi izgubila, sećaju se roditelji. Medicina je bila nemoćna.

I sada, petnaest godina kasnije, Miličin otac Žarko Rakić teško govori o tim događajima. Ipak, on je pristao da odgovori na nekoliko pitanja Glasa Rusije.

- Osećam isto, što i ranije. Jednostavno ne mogu da zaboravim nikako. To je moja bol, sa tim i ležem i ustajem, verujte mi. I ubeđen sam da je sve što urađeno težak kriminal sa njihove strane. Ne mogu to da objasnim, kako se ja osećam na godišnjicu bombardovanja. To su posebna osećanja. Krivo mi je za sve što se dešava i što se desilo. Jednostavno, čovek ne može da bude čovek. Sve koji su učestvovali u tome... nikoga od njih ne volim. Sve ih ne volim, eto... Ako ima ikakvog morala ili ičega sličnog u onome što su oni radili, trebalo je makar da upute izvinjenje. Nije ljudski, ne može biti ljudski nikako...

Svojevremeno je postojala inicijativa za kanonizaciju Milice kao mučenice koju je ubio NATO. Da li postoje neki rezultati?

- U manastiru Tvrdoš postoji ikona na kojoj je prikazana Milica i mi smo dobili jednu ikonu u drvetu urađenu, isto kao u manastiru. A za druge stvari, za proglašenje i slično, to je jedno vreme bila neka euforija, a onda je sve to stalo. Niko ništa ne priča o tome. A pravo da vam kažem, evo već tri-četiri godine, mi na 24. mart ne primamo novinare, zato što pojedini to koriste za svoju promociju ili da bi pojedini dobili neki poen ili glas na izborima.

Da li je mogla da se izbegne NATO agresija, šta vi mislite?

- Ne znam da li smo mogli da izbegnemo, ali desilo se… Bilo je i naših političara koju su prizivali sve to i zato ja nerado pričam o svemu tome, ali dobro, kad ste iz Rusije i kada hoćete da čujete o tome, ja vam sve iskreno kažem.

A da je pre 15 godina u Moskvi bilo drugo rukovodstvo?

- Prvo na Kosovo su došli vaši ljudi. Ko je pogrešio tada, ja sad nemam pravo da pričam o tome. Ipak, mislim da, da je na čelu Rusije bio ovaj sastav, da bombardovanja ne bi bilo. Oduševljen sam vašim predsednikom, to je za mene sada najjači lik na ovaj zemaljskoj kuglji.

Da li Srbija treba jednom da stupi u NATO?

- Ne bi trebalo Srbija da uđe u NATO i ne trebalo da se igra sa njima.

Na šta biste Vi kao čovek koji je prošao kroz sve to mogli da pozovete Ruse i Srbe?

- Rusima bih poručio da ne daju svoje, mojima bih poručio da ne zaborave ono šta je bilo i da pamte dobro ko i šta je radio.

Timur Blohin,