Azijsko tržište ruske avionske industrije

Ruska avionska industrija namerava da osvoji azijsko tržište. O ambicioznim planovima Ujedinjene aviokompanije saopštio je njen predsednik Mihail Pogosjan: planira se da se proizvede do 600 lovaca pete generacije T-50.

Ispitivanja T-50 potvrđuju visoke karakteristike letelice. 2016. godine započinje serijska proizvodnja ovih aviona za Ratno vazduhoplovstvo Rusije. Paraleno se radi na projektovanju aviona na bazi T-50 za Indiju. Marketolozi takođe potvrđuju visoku konkurentnost aviona Superdžet na tržištu civilnih aviona Jugoistočne Azije.

Dominiranje lovaca Suhoj Su-27 i Su-30 na platformi T-10 na svetskom tržištu polako se završava. Očigledno je da će prodaje još biti: poslednja varijanta T-10 lovac Su-35 upravo izlazi na tržište, i izvozni potencijal Su-30 još nije iscrpljen. Nisu isključene ni isporuke u inostranstvo aviona Su-32 – izvozne varijante bombardera Su-34. Pri tome perspektiva je očekivani izlazak na tržište bojevih aviona pete generacije na novoj platformi KB Suhoj, T-50 PAK FA (perspektivni avijacioni kompleks frontaške avijacije), između ostalog indijske varijante ove letelice FGFA (Fifth generation fighter aircraft).



Puštanje u seriju lovaca pete generacije za ratno vazduhoplovstvo Rusije očkuje se već 2016. godine, za ratno vazduhoplovstvo Indije FGFA do 2020. Prve izvozne isporuke trećim zemljama, osim Rusije i Indije, moguće su već u prvoj polovini 20-ih godina 21. veka, tačnije tokom 5-8 godina posle puštanja u serijsku proizvodnju. Radi poređenja, MiG-29 je krenuo u izvoz 4 godine posle pokretanja serijske proizvdnje (1982-1986, prvi strani naručilac bila je Indija). Su-27 za 8 godina (1984-1992, prvi naručilac bila je Kina).

Pored Indije koja planira da kupi 150 letelica nove generacije, kupci aviona na bazi T-50 mogu da postanu Brazil, Alžir, Malezija i neke druge regionalne države, koje raspolažu dovoljnim sredstvima za modernizaciju svog ratnog vazduhoplovstva. Cijena T-50 teško da će biti manja od sto miliona dolara za jedinicu.

Ipak treba shvatiti da će masovni izvoz T-50 biti najranije u drugoj polovini 20-ih godina, a pre toga glavni prihod će donositi izvoz aviona koji se već proizvode serijski. Osim Su-30, 35 i možda Su-34 to su školsko-borbeni Jak-130 i usavršene varijante lovaca MiG-29, između ostalog MiG-35. Ipak obim ovih isporuka će najverovatnije biti manji nego u prethodnih 10 godina – do uvođenja u eksploataciju T-50.

Razvijena vazduhoplovna industrija obavezno podrazumeva ne samo vojni, već i civilni pravac. Šta više, posle naglog pada obima proizvodnje bojevih aviona 90-ih godina i burnog rasta civilnog prevoza prodaja civilnih aviona počela je da donosi industriji glavni prihod. U vezi sa tim posebne nade se polažu u dva glavna civilna projekta ruske avionske industrije: regionalni lajner SSJ-100, pušten u serijsku proizvodnju 2010. godine, i perspektivni srednjemagistralni MS-21, čija proizvodnja treba da započne 2017. godine.

Uspeh ovih projekata zavisi od njihove popularizacije na spoljnim tržištima – unutrašnje tržište Rusije, nažalost, nije toliko veliko da osigura potrebne obime kupovine. Sada najveći kupac SSJ-100 van granica Rusije je meksička aviokompanija Interdžet, kojoj je već isporučeno 5 aviona tog tipa. Ukupno ona pretpostavlja kupovinu 20 aviona ovog tipa sa opcijom od još 10 letelica.

Osim toga, SSJ-100 se eksploatiše u Jugoistočnoj Aziji i narednih meseci će se pojaviti u Severnoj Africi. 2014-15. godine biće ključne za program: izrada statistike od strane prvih kupaca omogućiće ostalim da donesu odluku povodom ovog aviona. Za sada nova ruska letelica pokazuje dobre rezultate, prevazilazeći glavne konkurente po osnovnim tehničkim i ekonomskim pokazateljima. to omogućava da se računa na uvećanje obima izvoza posle 2015. godine.

Ilija Kramnik,