Evropeizacija donela Srbiji porast trgovine decom

Posle vesti da su dva čoveka iz Smedereva organizovala najveću mrežu trgovine decom u Srbiji, tako što su prodavali na desetine maloletnih dečaka i devojčica, a takođe imajući u vidu činjenicu da je trgovina decom u Srbiji u konstantnom porastu, postavlja se opravdano pitanje - kako je moguće da uporedo sa procesom „evropeizacije“ Srbije sve više raste broj takvih nedela, i da li možda baš u tome leži razlog ekspanzije te pojave?

Trgovina ljudima je oduvek postojala i ranije u određenoj meri, međutim posebno zabrinjava činjenica da je poslednjih godina trgovina decom u Srbiji stalno u porastu, isto kao u Evropskoj uniji, što je potvrđeno i u zvaničnom izveštaju kog je objavila Evropska komisija, u kome se kaže da je na primer samo u kratkom vremenskom periodu od 2008. do 2010. godine – broj onih koji su bili žrtve trgovine ljudima unutar Evropske unije povećan za čitavih 18%. Prema istim zvaničnim podacima, najveći broj žrtava za koje je ustanovljeno da dolaze iz Evropske unije čine državljani njenih najsiromašnijih zemalja-članica Rumunije i Bugarske, što jasno upućuje na zaključak da bi i Srbija, s obzirom na slično socijalno-ekonomsko stanje, u slučaju njenog članstva u Uniji samo dopunila taj spisak država iz kojih se najviše prodaju deca na evropskom crnom tržištu.

Inače, tim povodom je Sesilija Malmstrom, evropski komesar za unutrašnje poslove, otvoreno rekla ovo - „Teško je i zamisliti da u našim slobodnim i demokratskim državama članicama Evropske unije postoje hiljade ljudskih bića koja mogu biti lišena slobode i eksploatisana, da se njima može trgovati kao robljem radi stvaranja profita. Ali sve je to tužna istina i trgovina ljudima se dešava svuda oko nas“.

Međutim, da se vratimo ponovo na slučaj koji je bio povod za ovo razmišljanje, a to je otkrivanje u Smederevu glavnih trgovaca maloletnicima u Srbiji, koji su vrbovali siromašnu decu i prodavali ih pedofilima u Pančevu, Požarevcu, Beogradu i drugim gradovima. Taj slučaj, kako se vidi iz podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, predstavlja samo vrh ledenog brega, jer se deca prodaju i zbog prosjačenja i prinudnog braka, a trgovci ljudima i porodice prodaju decu za 50 do 2.000 evra, pa čak i za belu tehniku i automobile.

I bez obzira na to što postoji državna strategija za borbu protiv trgovine ljudima, kao i uprkos brojnim seminarima, predavanjima i okruglim stolovima na tu temu, i dalje ostaje na snazi čudna korelacija između te pojave u Evropskoj uniji i Srbiji, jer se na oba mesta beleži njen porast iz godine u godinu.

Imajući u vidu ogroman broj pravnih normi koje uređuju to pitanje, kao i svu količinu izgovorenih reči o dečjim pravima u Evropi i tamošnjoj borbi protiv organizovanog kriminala, moglo se očekivati da će sa procesom „evropeizaciije“ u Srbiji doći do smanjenja zloupotrebe dece, ali to se nije dogodilo, jer je taj proces, sasvim suprotno - doveo do povećanog siromaštva i degradacije društvenog morala, a to je rezultiralo upravo povećanjem trgovine decom. A to znači da se i ubuduće može očekivati jedino to da Srbija na svom evropskom putu sve više govori o dečjim pravima, a da u stvarnosti njena deca budu sve ugroženija.

Ratko Paić,