Vladimir Putin: Kijev se pretvara u običnu huntu

Ako kijevske vlasti ne prekinu kaznene operacije protiv sopstvenog naroda na istoku zemlje, Rusija će biti primorana da sazove hitno zasedanje Saveta Bezbednosti UN. Ovo je izjavio za rusku televiziju predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin. On je takođe upozorio da ona uloga koju igraju SAD u ukrajinskoj krizi može da dovede do daljeg hlađenja odnosa s Moskvom.

Ruske diplomate za sada govore da još nije sve izgubljeno i da može da se vrati ženevskim sporazumima 17. aprila. Treba samo da Vašington ne podstiče svoje štićenike u Kijevu, već da ih tera da ispunjavaju sve tačke dogovora. Najvažnije od njih su prekid nasilja i amnestija svim političkim zatvorenicima.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je uverio u Moskvi da prve korake ka regulisanju treba da naprave kijevske vlasti i njihovi pokrovitelji u SAD, uz čije popuštanje se i dešavalo bezakonje u Ukrajini. Lavrov ne sumnja u to ko je od samog početka rukovodio čitavom „predstavom“ u Kijevu.

- Kontrateroristička operacija je bila proglašena odmah posle tajne posete direktora Cije Džona Brenana Kijevu 13. aprila. Obavljena u Kijevu u okviru ove operacije usrkšnja pauza bila je prekinuta odmah posle posete potpredsednika SAD Džoa Bajdena 22. aprila, koji se sastao sa ukrajinskim rukovodstvom, u suštini u formatu „šefa države na unutrašnjem savetovanju“: sedeo je na čelu stola, a sa strane su sedeli ukrajinski predtavnici.

Kako je izjavio predsednik Vladimir Putin, kaznena akcija koju su započele kijevske vlasti uz korišćenje armije, tenkova i aviona protiv sopstvenog naroda, konačno je pokazala da u Kijevu vlada obična hunta. Čak predsednik Janukovič, koji je imao nacionalni mandat za upravljanje Ukrajinom, nije ostavio armiju protiv demonstranata na majdanu, rekao je Vladimir Putin.

- I ako su ovi ljudi prešli na takozvanu akutnu fazu, a to u praksi nije neka akutna faza, to je prosto kaznena operacija, i ona će nesumnjivo imati posledice za one ljudi koji donose odluke slične vrste. Između ostalog to se tiče i naših međudržavnih odnosa. Kako će se događaji razvijati? Videćemo. I izvodićemo zaključke polazeći od realija na licu mesta.

U ruskim medijima sve opreracije Kijeva protiv pobunjenih gradova Dombasa i preostalog dela jugositoka Ukrajine već se nazivaju novim terminom koji mnogo govori: ukro-američke operacije. I mada se Moskva još nada u Ženevu, nezvanično ruske diplomate priznaju da su šanse za to ravne nuli. Teško da će SAD odustajati od kaznenih mera, koje su sami razrađivali, kojima rukovode i finansiraju ih. Mnogi eksperti u Moskvi smatraju da početak otvorenog rata protiv naroda Donjecke oblasti faktički je sahranilo ostatke nedavnih ženevskih dogovora. A u kontekstu vojnih operacija kijevske vlasti u Donbasu se pojavljuje sve više svedočanstva da je Ženeva bila potrebna SAD i Kijevu samo kao odlaganje za pripremu kaznenih operacija.

Andrej Fedjašin,