SAD su protiv secesije

SAD će i dalje biti snažno angažovane u BiH, rekao je juče zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Steuart Jones, nakon što je u Sarajevu odvojeno razgovarao sa liderima Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić, Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom, Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija i Hrvatske demokratske zajednice BiH Draganom Čović.

- Mislim da sam vašim liderima pomogao tako što sam im rekao da se podrška SAD-a prema BiH nastavlja, ali da je pred nama ostalo i nedovršenog posla. Ambasador Charles English uskoro putuje u Vašington i tamo će razgovarati o angažmanu Amerike u BiH. Proteklih meseci bilo je događanja u BiH koja su obećavala, smatramo da je prudski proces pozitivan, kao i predlog amandmana za distrikt Brčko, ali gotovo svi domaći lideri sa kojima sam se susreo ovih dana izrazili su zabrinutost ovdašnjim situacijom. Znači da postoji razlog za zabrinutost, rekao je Jones novinarima.

Na pitanje šta misli o Dodikovom insistiraueto da Republika Srpska ima pravo na otcjepljenju, koje je mu je i sam prenio nekoliko sati ranije, Jones je podsjetio da se SAD u potpunosti protive svakoj ideji secesije i otcjepljenju.

- To ne postoji prema Dejtonskim sporazumom i SAD su privrženi BiH kao državi. Lideri BiH trebaju se sastajati i razgovarati, istakao je Jones.


Ja sam faca

Dodik je nakon razgovora sa američkim diplomatom prvo podsjetio na uspehe prudske trojke: budžet, amandmane na Brčko, državnu imovinu ...

- U okviru debate o Ustavu treba proširiti broj učenika. Neki govore da je celovitost RS-a ultimatum, neki da je uslov. To je i ultimatum, i uslov, i pretpostavka za bilo koje pregovore o ustavu. Iznijeli smo pretpostavku o pravu na otcjepljenju RS-a. To treba da bude uključeno u novi ustavni aranžman. Za svako rešenje treba kompromis. Ako neko bude protiv ovog, i mi ćemo biti protiv nečeg. Ovde niko ne pravi avanturu, rekao je Dodik, ustvrdivši da niko nije kritikovao njegove političke poteze, jer je on "faca".

Dodik je Jones izneo stav o tome da nema razloga za postojanje Kancelarije visokog predstavnika.

- Očigledno je da američka administracija misli da nisu ispunjeni uslovi koje je donio Savjet za implementaciju mira i da će rasprava o tome biti odgođena na leto, kazao je Dodik.

Ivanić je, pak, Jones rekao kako u BiH klima za donošenje krupnih promena nije povoljna, jer bi one samo donijele sukobe i svađe u BiH. I lider PDP-a je ponovio da je došlo vreme za transformaciju OHR-a.

Čović je zamolio Jones i English za snažniji angažman američke administracije u procese u BiH.

- Kako bismo nastavili prudski proces, ohrabreni smo činjenicom da imamo garanciju da iza onog što dogovorimo stoji SAD. Znači, mi se moramo brzo izvući iz ovog stanja. Ključno pitanje je ustavna organizovanost BiH, koje će garantovati da ona funkcioniše kao država. U narednih 12 meseci trebalo bi se dogovoriti o tome. Uspemo li, verujem da je BiH za sva vremena riješila pitanje svoje opstojnosti, funkcionisanja i evropskih integracija, rekao je Čović, podsjetivši da BiH sa OHR-om neće moći u Evropsku uniju.


Sa i bez prevodioca

Lagumdžija je sa sastanka sa Jones izašao ohrabren.

- Očigledno je da SAD imaju nameru ozbiljnije se posvetiti regionu. Parafraziram Jones i njegove šefove: dobra vest je da Amerika namerava uraditi više za svet, pa i za BiH, a loša je što onaj ko želi da SAD za njega urade više, i sam mora uraditi više nego do sada. U poslednje vreme bh vlasti uradile su neoprostivo malo. Zadovoljan sam jer sam čuo da će međunarodna zajednica istrajati u pomoći vladavini prava. Istrage prema političkim i drugim liderima moraju se dovesti do kraja. Naveo sam dva primera, koja su zajedno teška preko 400 miliona KM: istraga protiv Dodika i istraga u Razvojnoj banci Federacije BiH, kazao je Lagumdžija, uveren da će austrijski diplomata Valentin Inzko biti novi visoki predstavnik u BiH.

On je sa američkim diplomatom razgovarao nešto duže nego ostali politički lideri. Na tu opasku novinara, kazao je:

- Oni su još, čast izuzecima, razgovarali sa prevodioca.