Depresija

U dnevnoj štampi u Crnoj Gori se veoma često objavljuju razgovori sa nekoliko uglednih i priznatih psihijatara. Smatram da je to veoma značajno i veoma korisno. Nekoliko puta sam imao priliku da sa nekima od poznatijih psihijatara učestvujem na okruglim stolovima i debatama o raznim pitanjima. Možda je to nekima bilo čudno, ali nije bilo čudno onima koji znaju da „psihi“ na grčkom jeziku znači – duša. A ko će pre govoriti o ljudskoj duši od sveštenika i psihijatara.

    Po prirodi svoje sveštene službe, pratim, između ostalog, i to što o savremenom čoveku iz svog ugla govore, pišu i zaključuju psihijatri. Posebno me interesuje njihova praksa i statistika psihičkih oboljenja savremenog čoveka. Kroz to se sagledava i lični i kolektivni problem društva. To i savremenim pravoslavnim sveštenicima pripomaže da sagledaju problem savremenog čoveka.

    Pravoslavni sveštenici se od psihijatara, između ostalog, razlikuju i po metodama. Psihijatri smatraju da se određeni duhovni poremećaji leče s polja – medikamentima. Mi, pak, pravoslavni sveštenici smatramo da se nemiri, depresije, malodušnost, ožalošćenost, stres veoma uspešno uklanjaju i odstranjuju iznutra – molitvom i uzdržanjem. Mi ne osporavamo domete medicine, ali ni medicina nije svemoćna. I njoj je potreban čovek.

    Elem, crnogorski psihijatri iznose stravične podatke. Recimo, najprodavaniji medikamenti su već godinama bensendin i dijazepam. Dnevno se u Crnoj Gori registruje po pedesetak novih pacijenata sa lakšim psihičkim poremećajima. Enorman je broj samoubistava. Ogroman je broj ubistava čiji su izvršioci registrovani psihijatrijski bolesnici. Još je veći broj hospitalizovanih psihičkih bolesnika. U specijalizovanim psihijatrijskim ustanovama se mesecima čeka mesto. A najveći broj je onih psihičkih bolesnika koji nisu u bolnicama, ali su na žestokim terapijama. Depresija se kao kuga širi u savremenom čovečanstvu. O broju narkomana da i ne govorimo. To je danas, na žalost, odlika svakog, pa i crnogorskog društva.

    Poremećeni sistem vrednosti, pogrešan način života, nemanje saznanja o smislu čovekovog postojanja i bitisanja na zemlji, svakodnevni haos i drobilačka mašinerija savremenog života doveli su do toga da ljudi i žene masovno padaju u depresiju i histeriju, a da, pri tom, oni mlađi „spas“ od depresije traže bežanjem od stravične životne realnosti korišćenjem raznih narkotika. Statistika problema savremenog čoveka u našim parohijama gotovo da je u mnogim slučajevima identična sa statistikom i zaključcima savremenih psihijatara. Zbog toga smo mi sveštenici posebno pozvani i prizvani da danas, više nego ikada, duhovno pomognemo savremenom čoveku.

    Vaskršnji post u kome se nalazimo predstavlja idealnu priliku i poziv savremenom pravoslavnom čoveku da se iznutra pogleda i uputi na umivanje svoje duše. A sjedinjenje sa Hristom kroz primanje svetog pričešća jeste lek besmrtnosti.

    Post, molitva, pokajanje i sveto pričešće stoje pred svakim od nas. Oni jačaju telo i krepe dušu, ali i otvaraju nove horizonte, otkrivaju nove uglove posmatranja, pružaju novi način života, ukazuju na duhovnu dimenziju ljudskog života, otklanjaju nepremostive probleme, uvode u zajednicu sa čoveka sa Bogom i ljudi među sobom.

    I dok se ljudi bave fabrikovanim problemima, privatizacijama, stvaranjem lažnih crkava, dominacijom partija, podelom vlasti, izborima, integracijama i drugim pitanjima, čovek strada, gubi se i sve više tone u beznađe nade i urvine života.

    Lek nam je odavno dao Nebeski Lekar. Svakome od nas je data sloboda da se opredeli, ali i da ponese odgovornost. Istinski duhovni razgovor sa sveštenikom kao pastirom ljudske duše danas, kao i uvek, itekako može da pomogne čoveku.