Slovenija - već nije pozitivna, a još nije desničarska

Ovog vikenda u Sloveniji će biti održani najvažniji parlamentarni izbori od momenta proglašenja nezavisnosti. Upravo tako kažu o njima analitičari Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Prema mišlenju stručnjaka, zemlji su potrebni «avangardni političari nove epohe» da bi pomogli da se savladaju pre svega, ekonomski problemi.

Korumpiranost viših slojeva elite, rast nezaposlenosti, višestruko povećanje limita budžetskog deficita. To su problemi na pozadini raskola u stranci, koja je pobedila na izborima 2011. godine, «Pozitivne Slovenije». Rezultat toga je ostavka vlade Alenke Bratušek. To je hronika zemlje, koja se uvek smatrala arhipelagom stabilnosti u večito nemirnom postjugoslovenskom moru. Ruski istoričar i politikolog Nikita Brusilovski ističe da je u odnosu na susede Slovenija i dalje jaka, sudbina Grčke teško da joj preti.

- Drugo je pitanje, što je Slovenija u toku dve poslednje godine već u zoni rizika. Pored toga, iz krize 2013. godine, kada su u zemlji bili održani antivladini mitinzi, nisu naučene pouke. Preuređenje elita je zaista potrebno, drugo je pitanje - odakle da dođe novi isteblišment. Rezerve od bivše Jugoslavije nestaju, dok novih odlučnih ličnosti ima malo. Pozitivna Slovenija je bitno malaksala, ako se ona nađe u parlamentu, rezultat će biti mnogo niži od prethodnog.

Međutim, prema anketiranju javnog mnjenja, najveće šanse ima nedavno formirana stranka pravnika Mira Cerara, koji je protiv privatizacije infrastrukturnih kompanija. A to je upravo ono, u šta su se uzdali još do raskola «pozitivci», između ostalih Alenka Bratušek. Prodaja Telekoma Slovenije i ljubljanskog aerodroma, prema njenom mišlenju, oslobodila bi neophodnosti tražiti međunarodnu pomoć za bolesnu slovenačku ekonomiju. Nikita Brusilovski objašnjava:

- Privatizacija je pitanje, koje se tiče svakog građanina. Navedimo primer Francuske, gde su projekti privatizacije železnica, pristupa stranih investitora  u sferi prevoza putnika izazvali štrajk radnika. Stvar je u tome, što to može da se odrazi na njihovom džepu. Ili bi oni mogli da odu na berzu rada. Slični procesi bi mogli da se odvijaju i u Sloveniji, verovatno je stanovništvo svesno toga.

Sloveniju za sada nije obuhvatila evropska tendencija desničarstva. Mada nije isključeno da se ukoliko ekonomska situacija bude i dalje pogoršavala, ranije ili kasnije će doći i do toga, prognozira Nikita Brusilovski.

Timur Blohin,