Nije PIO ono što je bio

14.09.2022. god.

Iz Vlade Srbije je nedavno najavljeno dvostruko povećanje penzija, i to od prvog novembra ove, i prvog januara naredne godine. 'Penzije će biti veće za kumulativno dvadeset odsto' najavili su iz Vlade.

Iako, na papiru, ovo deluje kao značajno povećanje penzija, ono u stvarnosti samo prati inflaciju i povećanje cene potrošačke korpe - i to ne u potpunosti. Naime problem punjenja fonda PIO, iz koga se isplaćuju penzije, postoji više od dvadeset godina. Procene su da za jednog penzionera treba između 1.3 i 1.7 zaposlenih koji rade u proizvodnji. Neki ekonomski stručnjaci smatraju da kada ovaj odnos pređe koeficijent od dva, to znači da će tada država morati da iz tekućeg budžeta finansira penzije, jer jednostavno neće biti dovoljno novca za njihovu isplatu.

Uz ovo, prosečno je i sve više starijih u Srbiji. Predstojeći popis treba da da pravu sliku i o broju penzionera, i o broju zaposlenih, ali i broju beba kojih je svake godine sve manje. Iako se poslednjih godina beleži blagi porast novorođene dece, ukupan decenijski trend je negativan, kao i u većem delu zemalja Evropske unije. Jedini izuzeci su Kipar i Sicilija, te Albanija i područje Kosova.

I sama situacjja unutar PIO fonda, naravno, preslikava političke odnose u Srbiji. Iako je godinama važio za 'uporište' naprednjaka, PIO je nakon izbora 2020 'pripao' socijalistima. U svim filijalama širom Srbije se oseća manjak radne snage, te se na rešenja o penziji čeka mesecima. Vlada Srbije je još pre nekoliko godina zabranila nova zapošljavanja i u Fondu PIO, i u Fondu RFZO. I u Vranju je zanimljiv slučaj - dugogodišnji direktor i stručnjak Nenad Antić je dao otkaz u Filijali PIO i karijeru nastavio kao advokat.

Na kraju treba napomenuti i to da sve više penzionera u Srbiji ponovo radi. Male penzije, ali i hronični nedostatak radne snage, doveo je do toga da mnogi lekari, pravnici, inženjeri ali i vozači kamiona i autobusa rade i daleko nakon svoje sedamdesete. Ovaj trend je prisutan i u Evropi, gde neki rade i do svoje osamdesete, naročito u sektoru usluga, zanatstva i turizma.

G. Jovanović

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Od starog prostora do nove ideje

Rušenje objekta često se doživljava kao završetak jedne priče, ali u okviru gr...

Ko ima pravo na parking ispred zgrade — grad ili građani koji su ga platili?

Da li ste znali da mnogi gradovi danas naplaćuju parking čak i ispred zgrada koje nisu njihove? Stanari koji su platili svoje stanove i parking mjesta, sada se suočavaju sa...

Kako uskladiti moderan izgled i građevinske standarde?

Savremeno građevinarstvo više ne podrazumeva samo čvrstinu konstrukcije i funkcionalnost prostora. Danas se sve češće tra...

Stanovi na Sajmištu: Idealna lokacija za poslovne ljude

Novi Sad, smešten na obali reke Dunav, nudi savršenu ravnotežu između poslovnog uspeha i visokog kvaliteta života. On takođe predstavlja jedno od najvažnijih ekonomskih i kulturnih središta Srbije. U...

Terase koje osvajaju na prvi pogled. Kako da dobijete savršen eksterijer!

Terasa je produžetak vašeg životnog prostora, mesto gde se opuštate, uživate u jutarnjoj kafi ili provodite lepe trenutke s porodicom i prijateljima. Bez obzira na veličinu, terasa može postati...

Kako kupovina stana može biti jednostavnija uz digitalne alate?

Tehnologija je promenila način na koji se kupuju nekretnine. Nekada je proces kupovine stana zahtevao obilazak brojnih lokacija, neizvesne pregovore i dugotrajnu pretragu. Danas, digitalni alati omogućavaju efikasnije istraživanje...

Ostale novosti iz rubrike »