Konuzinska jeres

Desilo se to na promociji programa “Društvene mreže”. Tada je Kameron Manter rekao da je potpuno siguran da će u Beogradu biti formirana proevropska vlada. I ne samo to. Radio-televizija Srbije 18. juna 2008. godine prenela je njegovu izjavu da će Sjedinjene Američke Države (SAD) Srbiji dati veliku pomoć, ukoliko proevropska vlada bude formirana.

Podsećanja radi, iako nije vezano direktno za ovu temu, Manter je tada izjavio i da će Srbija postati globalni igrač u ekonomiji, da će njeni ljudi moći da putuju kao nekada i da će mladi moći da studiraju širom EU. “To će biti sasvim pristojan kraj decenija u kojima je Srbija imala veoma težak period”, dodao je on.

Iste godine, američki ambasador razgovarao je i sa “progresivnim članovima DSS-a”. Diplomatska depeša, sačinjena 8. septembra 2008. godine, povodom neuspelog puča u DSS-u koji je organizovala američka ambasada, kaže da pomenuti progresisti još uvek nisu spremni da potegnu nož na svog Cezara, odnosno predsednika DSS-a dr Vojislava Koštunicu.

Da ne pominjem okupljanje kreatora javnog mnenja iz 2006. godine, upriličeno u francuskoj ambasadi u Beogradu 2006. godine. Prisutan je bio i tadašnji ambasador SAD-a u Beogradu, Majkl Polt. Od najznačajnijih srbskih novinara i urednika traženo je da srpsku javnost ubede da je albanska nezavisnost na Kosovu i Metohiji neminovna.

Zapadnjačka diplomatija smrt patrijarha Pavla definisala je kao “pritajeni blagoslov za Srpsku pravoslavnu crkvu”, a zaključili su i da je Irinej bolja opcija od njega. Ili depeša 07BELGRADE1733, u kojoj piše da su američke diplomate u zatvorenim razgovorima s Borisom Tadićem izrazile očekivanje da će on zajedno s njima upravljati procesima posle proglašenja albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji.

Ili nalog ambasadama u satelitskim državama u regionu, uključujući i Tursku, da “utiču na države domaćine” da ove pošalju demarš Crnoj Gori, zbog toga što Filip Vujanović nije pozvao Albance s Kosova i Metohije na neki međunarodni skup na Cetinju 2009. godine. Ili grozna činjenica da je izbor Atifete Jahjaga za predsednicu albanskog Kosova potekao od američkog ambasadora u Prištini Kristofera Dela.

Da li je Njegova Ekselencija Aleksandar Konuzin govorio na skupu naprednjaka? Jeste. Da li je to učinio javno? Podrazumeva se. Do danas niko nije stavio primedbu na sadržaj njegovog obraćanja, nego na princip diplomatskog nemešanja u unutrašnje prilike zemlje domaćina. Sjajno.

Da li je ekskluzivitet u iznošenju informacija o procesu formiranja buduće vlade zemlje domaćina mešanje u unutrašnje stvari? Da li je obećavanje (pokazalo se – nepostojeće) finansijske nagrade za formiranje vlade, tačno određenog sastava, u zemlji domaćinu mešanje u unutrašnje stvari? Da li je pokušaj organizovanja puča u stranci mešanje u unutrašnje stvari?

Da li je krojenje spoljnopolitičkih poteza zemalja u regionu mešanje u njihovu politiku? Da li je kadrovsko rešenje za albanskog predsednika na Kosovu mešanje? Da li je tajno insistiranje na zajedničkom upravljanju procesima posle priznavanja albanske nezavisnostina Kosovu i Metohiji mešanje? Ili mislite da ovde niko ne pamti bivšeg nemačkog ambasadora i njegove izjave o budućnosti Vojvodine u Srbiji!

Zapadnjačko insistiranje na principijelnosti u ambijentu javnosti i arogantno ignorisanje iste u pomrčini antisrbskih interesa, važan je segment evroatlantske budućnosti Beograda. To građani Srbije treba da znaju.

Slugeranjsko insistiranje na nedoslednoj principijelnosti, evroatlantsku poslugu u Srbiji stavlja u ulogu pajaca, koji smehom prikriva urođeni zapadnjački strah od političkih efekata ruske popularnosti u Srbiji. Zdravo nam ostajte u Beogradu, Aleksandre Vasiljeviču!