Lideri evrozone moraju da se opredele

Evro i valutni savez će biti očuvani, mada su promene u evrozoni moguće. To je mišljenje učesnika poslovnog doručka, koji je Štedna banka organizovala u okviru Međunarodne finansijske konferencije. Pri tome niz eksperata je kritikovao akcije vlasti evrozone za izlazak iz krize.

Šef Štedne banke German Gref je izjavio da evropske vlasti deluju neadekvatno prema bankarskom segmentu. S jedne strane,  one su spremne za uvođenje novih pravila, koja predviđaju da banke moraju da povećaju sopstveni kapital skoro za jednu trećinu. To mora da obezbedi stabilnost prema kriznim pojavama. Međutim, kako je istakao German Gref, tržište kapitala je danas zatvoreno, te se sva  sredstva troše za rešavanje problema dugova. Krajem oktobra lideri evrozone su se dogovorili o otpisivanju 50 odsto grčkog duga. Prema rečima šefa Štedne banke, ne sme se deklarirati važnost finansijskih instituta i pri tome onemogućivati njihov normalan rad. Kritika je potpuno opravdana, međutim, treba uzeti u obzir nenormalnu situaciju, - smatra finansijski političar Mihail Kozakov.

Oni su se suočili s situacijom bez presedana, kada u odsutnosti jedinstvenog centra upravljanja svaka je zemlja ustvari sama odlučivala – na koji način da upravlja svojim dugom.  Zato sve mere, koje je komentarisao Gref, hitne i antikrizne. Zato one zaista mogu da se kose sa sporazumima, koji su bili zaključeni pre toga.

Svoj recept izlaska  iz krize predložio je ekonomista, prisutan na konferenciji, nobalovac Nuriel Rubini. Prema njegovim rečima, Centralna Banka mora da devalvira evro za 30 do 50 odsto i naglo smanji kamatu refinansiranja. Podsetimo, kada je  novi šef evropske banke postao Mario Dragi, kamata je bila smanjena na 1,25 odsto. Međutim, to nije dovoljno, - smatra Rubini.

U uslovima krize poverenja na tržištima bilo koje mere za devalvaciju će provocirati nekontrolisani razvoj događaja, - smatra ekonomista Georgij Aleksejev.

Kamate su ionako na minimalnom nivou u Evropi. Zato njihovo dopunsko smanjenje, - smatram, -  neće voditi očekivanom ekonomskom rastu. Devalvacija evra bi izazvala dopunski problem i novi talas krize, odnoosno,  talas inflacije. Glavno je što bi moglo da pomogne evropskim zemljama, stroga štednja, ispunjavanje budžeta i ekonomska disciplina. Sva druga sredstva pomažu samo privremeno.

Mihail Kozakov dodaje da kontrolisana devalvacija  mogla bi da bude sprovedena. Ustvari, ona se već odvija, međutim, kritično je da bi ona iznosila 50 odsto, - rezimira ekspert.

EU radi rešenja krizne situacije nema više mnogo instrumenata. Oni su već počeli da uz pomoć CB masovno kupuju obveznice. Ustvari, to znači emisiju evra. Ona devalvacija, koju je pominjao Rubini, inače će bti ostvarena automatski. Mislim da će to biti pozitivno za Evropu, jer je u poslednje vreme ona stradala od povećanog kursa evra. To smanjuje njenu konkurentnost. Glavno je da se onemogući spontani pad. Ako  poverenje prema evru bude sačuvano, mislim, da će devalvacija oko 20 odsto  biti  dobra.

Učesnici poslovnog doručka, održanog u okviru Međunarodne finansijske konferencije, upriličene 170. godišnjici Štedne banke, više puta su istakli da ukupan dug evrozone iznosi 4 triliona evra. To je nekoliko puta manje od iznosa, koji su lideri evrozone uskladili da izdvoje u okviru fondova stabilnosti.

51 odsto učesnika konferencije je izrazilo uverenje da će Evropa uspeti da sačuva svoju jedinstvenu valutu. 34 odsto smatra da će je napustiti niz zemalja, 14 odsto smatra da će evrozona ostati, ali s manjim promenama.