Brda krompira na granici

Vršac – Po svemu, stotine vagona srpskog krompira neće stići na rumunsku pijacu, kao proteklih godina. Tome su se isprečili propisi EU, koje je i Rumunija kao članica dužna da sprovodi. U novim okolnostima, rumunski carinski organi ne priznaju fitopatološke sertifikate naših laboratorija. Zato je srpski krompir pred spuštenom rampom.
Do zaoštravanja uslova, izvesno vreme, rumunski carinski organi nisu mogli da veruju da je navedena cena u izvoznim papirima realna, pa su našu carinu zamolili da proveri. Susedi su ubrzo obavešteni da je cena krompira, zbog viškova ovog povrća, kod nas veoma niska, i da je ona u deklaracijama realna. Potom su usledili zahtevi da tovare prate fitopatološki papiri, usklađeni s propisima EU.

Međutim, kad ne može legalno, preprodavci pokušavaju na svoj način.

U blizini granice, naročito kod Vršca i Bele Crkve, kažu pouzdani izvori, uskladištena su brda krompira, a njihovi vlasnici pokušavaju da ga, automobilima bez sedišta ili kombijima – prebace preko „bele linije“.

Srpski carinici, kažu upućeni, propuštaju vozila s džakčetom-dva, ali kad primete veće količine zahtevaju uobičajene izvozne papire. I Rumuni, u putničkom saobraćaju, ponesu iz Srbije vreću-dve, a pred tim količinama, kao i kad su naši građani u pitanju, carinici na graničnim prelazima Vatin i Kaluđerovo, uglavnom – „zažmure“.

Zbog očekivanih još većih pritisaka od „trgovaca izvoznika“, koji, štaviše, ne prezaju ni da optuže srpsku carinu da „guši izvoz krompira“, Carinarnica Vršac je zatražila od Uprave carina tumačenje važećih propisa kako bi se razjasnilo koje količine se mogu smatrati komercijalnim, a koje za potrebe domaćinstva. U toj carinarnici kažu da će do dobijanja pomenutog tumačenja sve pokušaje prebacivanja preko granice većih količina povrća, ili voća, bez neophodnih carinskih papira – smatrati nedozvoljenim poslom.

Čuli smo da je, nedavno, jedna vršačka firma, prijavila izvoz crnog luka, za koji se u Rumuniji, inače, ne traže posebni atesti. Međutim, carinici su utvrdili da je preko 17 tona krompira bio sloj od tri tone luka, pa je roba zaplenjena.

Do usklađivanja naših propisa, pa i onih koji se tiču fitopatoloških analiza, sa normativima Evropske unije, viškovi ovog prošlogodišnjeg povrća će – proklijati i postati neupotrebljivi. Možda je sve moglo da se predupredi. Ovako, ceh za naše kašnjenje sa usklađivanjem propisa, u svakom slučaju, neće nam neko drugi platiti.