Rusi osvajaju i katune

Podgorica - U crnogorskom parlamentu opozicija neprestano insistira da se saopšti podatak koliko su zemlje u Crnoj Gori kupili stranci, pretežno Rusi, ali vlast uporno ćuti. Nedavno smenjeni direktor Uprave agencije za nekretnine Rajko Janković je tokom prošle nedelje pred poslanicima ustvrdio da su stranci do sada kupili oko jedan odsto od ukupnih nekretnina ove republike!
Kupci iz Rusije su pored ogromnih zemnjišnih parcela na primorju, gde su vlasnici mnogih hotela, velikog dela poluostrva Luštica, na kome gradonačelnik Moskve Luškov gradi velelepnu vilu, stotina kvadratnih metara zemljišta u zaleđu Bokokotorskog zaliva, Budve, Bara i Herceg Novog, plaćajući golet od 500 do 1.000 evra po kvadratu, počeli da se sele i na sever, osvajajući atraktivne planine. Tokom ove i iduće godine očekuje se prava „bitka” za veliku ulcinjsku plažu i Adu Bojanu, gde se između ostalih svetskih bogataša pominje i Roman Abramovič kao veoma zainteresovan kupac.

Pre toga ruski tajkun Oleg Deripaska postao je gazda podgoričkog Kombinata aluminijuma i nikšićkih Rudnika boksita. On se kandidovao i za kupovinu „Crnagoraputa”, a na nedavno završenom tenderu za prodaju pljevaljske elektrane i rudnika odabrana je Deripaskina kompanija „En plus grupa". On je, kako nezvanično saznajemo, za ovu kupovinu ponudio oko 45 miliona evra.

Prodaju TE i rudnika uglja ne prihvata stručna javnost ni crnogorska opozicija, ne samo zbog niske cene, već i zbog toga što je reč o poslednjem crnogorskom ekonomskom osloncu koji je u vlasništvu države. Da bi to sprečio, pre neki dan, potpredsednik vlade Crne Gore Vujica Lazović je poručio:

„Nije opravdano ići dalje u privatizaciju Rudnika uglja i TE pod postojećim uslovima. Ukoliko pod tim uslovima ova dva preduzeća budu privatizovana podneću ostavku na mesto predsednika Saveta za privatizaciju, jer ponuđenih 45 miliona evra po trenutnim uslovima nije opravdano”.

No, bez obzira na to, ruski tajkuni se u Crnoj Gori dočekuju kao „dobre vile”, koje su kupile i zaposele na stotine hiljada oranica, pašnjaka, šuma, kamenjara i na stotine velelepnih vila širom crnogorskog primorja.

„Kupuje se sve. Od priobalnog pojasa do kamenjara, dokle pogled doseže. Reč je o neverovatnim kupcima. Brzo odaberu lokacije, a još brže isplaćuju. Neke placeve smo prodali za nekoliko stotina evra po kvadratu, a samo godinu pre takvi isti su se mogli kupiti za 50 evra po metru kvadratnom”, kažu nam u jednoj podgoričkoj agenciji za nekretnine.

Osim atraktivnih placeva i nekretnina Rusima su postala interesantna i zapuštena imanja, šumski kompleksi, čak i planinski katuni. Tako se krajem prošle godine desilo da su stočari koji decenijama u vreme leta sa stadima borave na planini Sinjajevini, sprečili da veći deo katuna oko Savinog jezera na ovoj planini bude prodat, navodno, Rusu.

Tokom prošlog leta i zime glavni gosti, oko 80 odsto, u hotelu „Bjanka” u Kolašinu, bili su Albanci. I ovih dana je identična slika. Albanci su ne samo u hotelu, već ih možete sresti kako razgledaju okolna mesta - Lipovo, Smailagića Polje, Rečine, Bakoviće, Planu... Nije reč o izletnicima, već o trgovcima koji odabiraju najlepša imanja i nude pozamašne svote novca.

„Dovode ih, navodno, agencije... o′kle mi znamo. Nešto džemrgaju. Mi ih ništa ne razumemo. Mislili smo da su Rusi, svi plavi... A ovi... em crni, em tamnoputi. Nude, brate, dobre pare”, kaže nam jedan Lipovčanin. - Meni su za imanje i lužinu koja je pokraj reke nudili 200.000 evra. Nisam dao. Rusu možda i bih, ali gde jedan Albanac dođe ujutru, osvane desetoro”.

Ruski kupci su u Kolašinu kvadrat zemljišta sa desetak evra digli i do 100 evra po kvadratu. Posebno su zaposeli pojas oko Ski centra Bjelasica, Lipovsku dolinu, sve do podnožja planine Sinjajevine.

U sasvim drugom delu Crne Gore, na granici sa Hercegovinom, takođe je u toku groznica prodaje zemlje. Reč je o najzabačenijem delu Crne Gore u podnožju planine Golija, regionu koji je 60 kilometara udaljen od Nikšića prema Gacku. Ovde ruski milijarderi kupuju ogromne komplekse, od 60 do 100.000 kvadrata, koje nameravaju pretvoriti u lovišta. Cijena je tajna, ali kažu da ih mnogo i ne zanima. Rusi ne žale da plate ono što im se svidi, ali ne samo Rusi, već sve više i Albanci iz Albanije.