SANU jedan od nosilaca naučno-tehnološkog razvoja Srbije

BEOGRAD , 19. novembra (Tanjug) - Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je danas svoj dan uz poruku da bi njena uloga u budućnosti trebalo da bude uloga nosioca naučno-tehnološkog razvoja zemlje, dok su refleksi prošlodecenijskog poimanja SANU kao inicijatora nacionalnog osvešćenja Srba zabeleženi samo na margini skupa.

Predsednik Srbije Boris Tadić je, otvarajući svečanost, Akademiji poželeo da iz nje "krenu" novi naučni projekti koji će ubrzati razvoj države, i dodao da ona ne može računati na prosperitet ukoliko nastavi putem kojim je krenula u poslednjoj deceniji 20. veka.

Jedan od najprevođenijih srpskih pisaca Milorad Pavić je, posle formalnog dela skupa, u razgovoru sa novinarima SANU označio kao "ogledalo naroda iz kog je potekla".

Pavić je tu misao izneo doživljavajući Akademiju kao "baštinika onog najboljeg što su srpska kultura i umetnost dali".

On je istovremeno primetio da je SANU "ogledalo srpstva" u još jednom smislu - jer, kaže Pavić, kao što su političari podeljeni oko vizije budućnosti srpskog društva i države, tako su i akademici podeljeni oko pitanja uloge institucije kojoj pripadaju u kreiranju te budućnosti.

Akademik Mihailo Marković, jedan od koautora Memoranduma SANU iz 1986. godine, koji je, prema mišljenju istoričara i političkih analitičara, značajno definisao srpsku nacionalnu politiku 90-tih godina prošlog veka, i dalje je na stanovištu da Akademija mora imati ključnu ulogu u formiranju nacionalne svesti.

"Akademija bi kao jedna od vodećih nacionalnih institucija morala da u mnogo većoj meri pokreće pitanja koja su ključna za dalji razvoj našeg društva. Ona bi, osim toga, pošto objedinjuje naučno i umetničko stvaralaštvo, mogla da odigra vodeću ulogu u formiranju naše nacionalne svesti i pokaže mogućnosti daljeg kretanja i razvoja, mogućnosti uspravljanja o kome je govorio Jovan Skerlić", rekao je Marković Tanjugu.

Stav da SANU treba da bude svojevrsni nacionalni putokaz nije, međutim, dominantan stav njenih članova.

Kako je rekao akademik Ljubomir Simović, Akademija "ne treba da se upliće u politički život" i da daje podršku političkim akterima.

"Akademija je nezavisna od takvih stvari i treba da se bavi onim što joj piše u imenu - naukom i umetnošhu", izjavio je Tanjugu akademik Simović.

Akademici su, na današnjoj proslavi, umesto pitanjima o ulozi SANU u nacionalnim i istorijskim previranjima, pažnju posvetili pre svega problemima funkcionisanja te institucije i mogućnostima snaženja i međunarodne promocije i unapređenja srpskog naučnog i kulturnog stvaralaštva.

Akademik Vojislav Korać je, tako, u razgovoru sa novinarima izrazio žaljenje zbog činjenice da država naučna istraživanja pomaže "simboličnim sredstvima".

Korać, koautor kapitalne studije "Arhitektura vizantijskog sveta", objasnio je da su istraživanja u SANU moguća samo zahvaljujući prilježnosti samih akademika i saradnika, i onih koji su prethodnih godina i decenija marljivo prikupljali naučni materijal.

Pisac "Hazarskog rečnika", akademik Pavić je, umesto o "velikim temama" kao što je uloga SANU u srpskom društvu, radije sa novinarima razgovarao o mogućnostima da Akademija jednom književnom edicijom i izložbama u svojoj galeriji oda poštu bardovima srpske književnosti i populariše dela današnjih akademika.

U SANU je danas svečanim skupom po drugi put obeležen Dan Akademije, ustanovljen prošle godine u znak sećanja na osnivanje Društva srpske slovesnosti 1841. godine.