Rusija sprema „nuklearni” odgovor

Zapadna vojna alijansa uporno nastavlja sa pretnjama Rusiji, a odgovor na takvo ponašanje biće, između ostalog, i adekvatno povećavanje nuklearne bojeve gotovosti oružanih snaga RF, izjavio je u utorak ruski predsednik Vladimir Putin obraćajući se najvišem vojnom vrhu zemlje.Šef ruske države je u govoru koji je prenosila i nacionalna televizija izjavio: „Kršeći ranije postignute dogovore, uz naše granice rastu vojni resursi određenih država i zemalja članica NATO-a, a ruski predlozi o, na primer, stvaranju jedinstvenog sistema protivraketne odbrane sa ravnopravnim pristupom upravljanju njime svih učesnika, za sada, nažalost, ostaju bez odgovora.”

Prvi nedvosmislen odgovor Moskve na akcije NATO-a uslediće već u ponoć između 12. i 13. decembra kada će Rusija, po rešenju oba doma parlamenta, zamrznuti svoje učešće u Dogovoru o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE), potpisanom između NATO-a i organizacije Varšavskog dogovora u Parizu 1990. Pomenutim dokumentom tačno je precizirana količina teškog naoružanja koju dve strane mogu da zadrže na teritoriji Starog kontinenta. Podsetimo, za razliku od Rusije, nijedna članica NATO-a do sada nije ni ratifikovala pomenuti dokument, niti mu prilagodila brojnost svog teškog naoružanja. Raspad Varšavskog dogovora i širenje alijanse na istok samo su dodatno poremetili balans snaga u Evropi i dogovor CFE doveli do tačke besmisla, smatraju u Rusiji.

Zamrzavanje učešća u CFE samo je prvi korak koji Moskva ima u vidu. Sledeći bi mogao da bude istupanje iz Dogovora Rusije i SAD o likvidiranju raketa kratkog i srednjeg dometa, što je ruski predsednik nedavno, takođe, nagovestio. Uz to, jačanje saradnje država članica Šangajske organizacije za saradnju, koja pored Rusije uključuje Kinu, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan, a koju su pojedini zapadni analitičari već proglasili za „rusko-kineski NATO”, takođe predstavlja jaku kartu na koju Kremlj može da računa.

Interesantno je da su ruski mediji juče preneli vest da najveća država na svetu planira da se tokom 2008. reši 4.000 tenkova, 1.500 borbenih aviona i više od 1,5 miliona najrazličitijih komada naoružanja. Reč je, naravno, o tehnici koja je ili zastarela ili joj je istekao rok upotrebe. Naime, kako je nedavno saopštio načelnik Generalštaba oružanih snaga RF general Jurij Balujevski, prema planu razvoja OS RF do 2016. i 2020. cilj je kvalitativno usavršavanje, a ne fizički rast ruske oružane moći. „Danas se ratuje intelektualnim oružjem”, izjavio je Balujevski.

Potvrdu ovakvog stava u utorak je izneo i Vladimir Putin: „Glavna garancija bezbednosti Rusije ostaje mobilna, moderno opremljena tehnika oružanih snaga. Samo njihov visok, moderan nivo može pouzdano da obezbedi odbrambenu sposobnost Rusije i zaštiti je od potencijalnih pretnji”, ukazao je predsednik.

Pojedini zapadni komentatori su oštro istupanje ruskog predsednika pred vojnim vrhom stavili i u kontekst predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih za 2. decembar, na kojima Putin predvodi listu kandidata Jedinstvene Rusije. Međutim, za ovakvo tumačenje teško je naći čvrstu osnovu pre svega stoga što prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, koje je sproveo ruski istraživački institut VCIOM, na obezbeđenje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak u novi parlament, osim već pomenute Jedinstvene Rusije, može, eventualno, da računa još jedino Komunistička partija Ruske Federacije.