Tragedija u Ukrajini kao „operacija pokrića“

Dok Zapad koristi ukrajinsku krizu i konkretno tragediju sa malezijskim Boingom kako bi pooštrio pritisak na Rusiju, u drugom konfliktom regionu – na Bliskom Istoku – plamti sopstveni rat. Ali za razliku od prethodnih slučajeva, ovog puta uvođenje izraelske armije u Sektor Gaza nije izazvao posebnu buku u svetskim prestonicama. Tamo su previše zauzeti Ukrajinom i Rusijom. Upravo na ovakvo informaciono „pokriće“ i računao je Izrael.

Operacije pokrića – kada se za smanjenje odjeka sopstvenih dejstava koriste događaji koji su odjeknuli u drugim zemljama i regionima – tradicionalno se široko koriste u geopolitici.

Ovakva praksa pojavila se 1995. godine na Balkanu – gde su istovremeno buktali konflikti u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Hrvatsko rukovodstvo u tesnom kontaktu sa NATO-om razradilo je plan blickriga protiv Republike Srpske Krajine hrvatskih Srba. A kako bi se odvukla pažnja međunarodne javnosti, u informacioni prostor posredstvom vanrednih konferencija za štampu, reportaža i drugih formata bila je „izbačena“ informacija o satelitskim snimcima koji su tobože dokazivali ubistva u Srebrenici. Istina, sami ovi snimci pokazivali su samo neke zemljane radove i u celini imali vrlo neodređeni karakter – kao i mnogi videomaterijali koje sada SAD objavljuju o Ukrajini. Ipak glavno je bilo učinjeno: evropska javnost je počela da govori o masovnim grobnicama u Srebrenici, i kasnija antisrbska operacija hrvatske armije se povukla u vestima na drugi ili na treći plan i čak je dobila svoje „moralno“ opravdanje.

Tako da izraelske vlasti nisu pioniri u sferi informacionog pokrića svojih dejstava. One samo vrlo vešto koriste zapadne, pre svega američke obrasce.

Ne može takođe da se ne primeti da dejstva Izraela, koji nastavlja da računa na vojne metode, imaju krajnje negativnu socijalno-ekonomsku dimenziju. Eksperti UN nedavno su prognozirali da ekonomija Sektora Gaza do 2020. godine doživeće konačni kolaps. Ipak konflikt koji se nastavlja ne dozvoljava ni EU, ni međunarodnim finansijskim organizacijama, ni na kraju krajeva samom Izraelu da doprinese socijalno-ekonomskoj obnovi na ovoj teritoriji – podsetio je za Glas Rusije ekspert za probleme Bliskog Istoka Instituta za orijentalistiku RAN Dmitrij Marjasis:

- Najefektivnije bi moglo da bude korišćenje mogućnosti susedne zemlje – Izraela. Ipak konflikt se nastavlja i čini nemogućim korišćenje izraelskih resursa i tehnologija. A međunarodna zajednica i arapske zemlje mogu samo da obezbede određeno finansiranje za stvaranje infrastrukture.

Pravde radi treba reći da u zapadnim prestonicama ipak se pojavilo shvatanje propagandne i geopolitičke igre Izraela. Prma saopštenjima izvora u Briselu, rukovodstvo EU već se zamislilo o tome da izvrši realni pritisak na Izrael povodom njegovih poslednjih dejstava u regionu.

Petar Iskenderov,