Zorge. Čovek koji trči po oštrici noža

Pre 70 godina, 7. novembra 1944. godine, prestalo je da kuca srce legendarnog sovjetskog obaveštajca Riharda Zorgea čiji je nadimak Ramzaj ostao u istoriji. A pre 50 godina, u novembru 1964. godine, u SSSR je prvi put njegova obaveštajna delatnost ocenjena po zasluzi...

Vest o Zorgeovoj pogibiji bacila je u očaj njegovu blisku drugaricu, Japanku Isiji Hanako. Život je poprimio novi smisao: pronaći Zorgeove ostatke, podići spomenik na njegovom grobu, ispričati ljudima kakav je to čovek bio. Ovo joj je pošlo za rukom 1949. godine. Sahranila je Zorgea na groblju Tama u tokijskom predgrađu i sama je negovala njegov grob dok sovjetska vlast nije priznala Zorgeove zasluge. On je sad heroj i obavešajac iz vremena Drugog svetskog rata. Ali posle hapšenja Zorgea i njegove grupe u Sovjetskom Savezu je njegovo ime potonulo u zaborav. I tak krajem 1964.g. sovjetska vlada je na njegovom grobu podigla spomen-kamen s natpisom na ruskom jeziku: „Heroj Sovjetskog Saveza Rihard Zorge“.

Zorgeova zasluga nije samo u tome što je dojavio napad hitlerovaca na SSSR, a čak je naveo i datum – 22. jun (to su saopštavali i drugi agenti). U jesen 1941. godine Zorge je javio da Japan neće ući u rat protiv SSSR, već će ratovati na Tihom okeanu protiv SAD. Ovo je Staljinu omogućilo da deo divizija prebaci na Zapadni front i u okolinu Moskve, a samim tim da pruži otpor nacistima koji su nadirali u pravcu Moskve.

Analitičke sposobnosti i velika erudicija omogućili su Zorgeu da u Japanu uspostavi veze zahvaljujući kojima je dobijao izuzetno vredne poverljive informacije skoro iz prvih ruku. Zorge je uspeo da stekne poverenje nemačkog ambasadora u Japanu Eugena Otoa. Kasnije je Zorge postao ataše za štampu ambasade i savetnik nemačkog ambasadora. 60% najvažnijih podataka Zorge je dobijao upravou njegovom radnom kabinetu ili od ambasadorove supruge.

U prilično kratkom roku Zorge je stvorio vrlo konspirativnu obaveštajnu organizaciju u koju je ulazilo preko 30 ljudi. Grupa je uspevala da izvuče maksimum obaveštajnih informacija ne samo iz opštepristupačnih izvora, već i preko japanskih ministara, generaliteta i velikih industrijalaca. Obaveštajna grupa „Ramzaja“ je nekoliko godina majstorski vukla policiju za nos. Uspešnom radu grupe je u velikoj meri doprineo talenat njenog rukovodioca, kaže orijentalista, član upravnog odbora ruske Asocijacije japanista Aleksandar Kulanov:

- Kao prvo, to su nivo njegovog obrazovanja i stručna umeća. Sa strahopoštovnjem se odnosio prema konspiraciji, premda postoji masa svedočanstava o tome da je sebi ponekad dozvoljavao da je zanemari. Naravno, može se govoriti i o neobičnoj sreći, on je rizikovao kao da se igrao sudbinom.

Zorge je bio svojevrstan romantičar, smatra docent Više ekonomske škole, stručnjak za Japan Andrej Fesjun:

Kad je počeo da radi u obaveštajnoj službi doživeo je period romantizma profesionalca. Svoj zadatak obaveštajca je shvatao kao sprečavanje napada Japana na SSSR. I to je za njega bila romantika borbe za svet. Kad je Zorgeu preko radija javljeno da će s njim stupiti u vezu predstavnici sovjetske vlade on je morao znati da će kontakt biti primećen. Moskovski koordinatori su mu „podmetnuli nogu“ kad su ga doveli u direktnu vezu s ilegalcem, radnikom sovjetske ambasade u Tokiju, tako da su japanskoj kontraobaveštajnoj službi stvari odmah postale jasne.

Zorge je osuđen zbog toga što je „načinio štetu nacionalnim interesima Japana“, on je praktično radio na sprečavanju rata između Japana i SSSR. Savremeni Japanci upravo tako shvataju njegovu delatnost. Baš zato ljudi i danas donose cveće na njegov grob.