Završava se letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena počeće ponovo 28. marta 2010. godine, a završiće se poslednje nedelje oktobra. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama. Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu. Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.