Početna stranica > Novosti
Prema Lisabonskom sporazumu o reformi EU, na Evropski savet su položena najšira ovlašćenja. Upravo on je forum za političke diskusije na najvišem nivou u kriznim situacijama i prevladavanje neslaganja između država članica EU. Dugo, a Evropski savet formalno postoji od 1974. godine, neophodnosti za ovekvo krizno reagovanje nije bilo. Pažnja Brisela uglavnom je bila koncentisana ne unutar, a van granica organizacije - na Balkan, Rusiju i druge zemlje Istočne Evrope i ZND. Ipak sada pred EU bez preterivanja stoji zadatak sopstvenog političkog i posebno ekonomskog opstanka, smatra rukovodilac Odeljenja za opšteevropsku bezbednost Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.
Glavni problem današnje EU vidi se u tome što je najjača svetska finansijsko-ekonomska kriza poslednje dve godine direktno dotakla Evropu. Glavni faktori ove krize su pad tradicionalne idnustrije u zemljama članicama, njena tesna zavisnost od energenata van granica kontinenta, skupi socijalni modeli i programi, neophodnost integracije novih članica u svoj sistem, koje očigledno nisu doprinele stabilnosti ni ekonomije EU, ni njegove jedinstvene valute.
Dok je svetska ekonomija rasla, Briselu je polazilo za rukom da drži ove probleme na nivou zatvorenih konsultacija u okviru Evropske komisije. Ipak trebalo je da se poljuljaju svetski finansijski centri (SAD, naftne monarhije Persijskog zaliva i zemlje Jugoistočne Azije) pa da evropska ekonomija počne da se ruši. EU nije Amerika. To je konglomerat država raznog nivoa. I ovde je nemoguće operativno na predsedničkom nivou ralizovati antikrizne mere vredne na milijarde. Socijalno-ekonomski problemi u Grčkoj i Mađarskoj su postali faktor zaoštravanja predizborne borbe, poljuljana je ekonomija Španije, Portugalije i Italije - i postalo je jasno da je EU vreme da se bori ne za prospteritetnu Evropu 2020, već protiv efekta domina koji se širi. U Nemačkoj su već povezali majsku ostavku predsednika Horsta Kelera sa njegovom opozicijom vladinom programu dotacije Grčke. A pobeda flamanskih separatista na izborima 13. juna u Briselu direktna je posledica nacionalnog modela preraspodele poreskih suma iz ekonomski razvijene Flandrije za potrebe manje razvijene Valonije.
Rastuće nepoverenje evropljana u institucije EU zajedno sa aktivizacijom separatističkih tendencija - tako je EU prišla svom aktualnom samitu, kaže Dmitrij Danilov.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Svetska kriza i sudbina evra
17.06.2010. god.
U četvrtak 17. juna u Briselu će biti održano zasedanje Evropskog saveta
U četvrtak 17. juna u Briselu će biti održano zasedanje Evropskog saveta - višeg stalnog organa EU. Ono će biti posvećeno usvajanju programa Evropa-2020 - nove evropske strategije ekonomskog rasta i rešavanja socijalnih problema. Planira se takođe razmatranje stava EU na predstojećem samitu velike dvadesetorice u Torontu 26. i 27. juna, situacije na Balkanu i oko iranskog nuklearnog programa. Temu nastavlja Petar Iskenderov.
Prema Lisabonskom sporazumu o reformi EU, na Evropski savet su položena najšira ovlašćenja. Upravo on je forum za političke diskusije na najvišem nivou u kriznim situacijama i prevladavanje neslaganja između država članica EU. Dugo, a Evropski savet formalno postoji od 1974. godine, neophodnosti za ovekvo krizno reagovanje nije bilo. Pažnja Brisela uglavnom je bila koncentisana ne unutar, a van granica organizacije - na Balkan, Rusiju i druge zemlje Istočne Evrope i ZND. Ipak sada pred EU bez preterivanja stoji zadatak sopstvenog političkog i posebno ekonomskog opstanka, smatra rukovodilac Odeljenja za opšteevropsku bezbednost Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.
Glavni problem današnje EU vidi se u tome što je najjača svetska finansijsko-ekonomska kriza poslednje dve godine direktno dotakla Evropu. Glavni faktori ove krize su pad tradicionalne idnustrije u zemljama članicama, njena tesna zavisnost od energenata van granica kontinenta, skupi socijalni modeli i programi, neophodnost integracije novih članica u svoj sistem, koje očigledno nisu doprinele stabilnosti ni ekonomije EU, ni njegove jedinstvene valute.
Dok je svetska ekonomija rasla, Briselu je polazilo za rukom da drži ove probleme na nivou zatvorenih konsultacija u okviru Evropske komisije. Ipak trebalo je da se poljuljaju svetski finansijski centri (SAD, naftne monarhije Persijskog zaliva i zemlje Jugoistočne Azije) pa da evropska ekonomija počne da se ruši. EU nije Amerika. To je konglomerat država raznog nivoa. I ovde je nemoguće operativno na predsedničkom nivou ralizovati antikrizne mere vredne na milijarde. Socijalno-ekonomski problemi u Grčkoj i Mađarskoj su postali faktor zaoštravanja predizborne borbe, poljuljana je ekonomija Španije, Portugalije i Italije - i postalo je jasno da je EU vreme da se bori ne za prospteritetnu Evropu 2020, već protiv efekta domina koji se širi. U Nemačkoj su već povezali majsku ostavku predsednika Horsta Kelera sa njegovom opozicijom vladinom programu dotacije Grčke. A pobeda flamanskih separatista na izborima 13. juna u Briselu direktna je posledica nacionalnog modela preraspodele poreskih suma iz ekonomski razvijene Flandrije za potrebe manje razvijene Valonije.
Rastuće nepoverenje evropljana u institucije EU zajedno sa aktivizacijom separatističkih tendencija - tako je EU prišla svom aktualnom samitu, kaže Dmitrij Danilov.
U Evropi, po meni, i dalje je očuvana razlika između vlasti i društva na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Šta više, finansijska kriza ne samo da nije ujedinila evropljane, već je naprotiv pojačala nepoverenje u sposobnost rukovodećih organa i modela EU da zaštite građane formalno jedinstvene Evrope.
Učesnici aktualnog samita planiraju da obavežu članove EU da od 2011. usaglašavaju sa Briselom nacrte nacionalnih budžeta još pre razmatranja u parlamentima. Kršenje budžetske discipline preti lišavanjem prava glasa u Savetu EU. Ipak jasno je da slične mere mogu da daju nov podsticaj onima koji i tako optužuju briselsku birokratiju za atentat na nacionalne suverenitete.
- Izvor
- Vostok
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira da li planirate diplomske ili master studije, ili ste već u poslovnom svetu pa želite da se usavršavate, neophodna je volja i rad na sebi kako bismo...
Markov naučni interes uključuje diskretnu optimizaciju i operaciona istraživanja...
Letnji dani ispunjeni su suncem, morem, bazenima, ali se kod nekih javlja i blagi osećaj nervoze i stegnutosti, a to su uglavnom oni koje čeka jedna velika promena –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ova Basna govori kao su se tri vola udružila i došla na planinu gdje ima “dosta trave i vode”. Kada se pojavio vuk i htio da ih pojede, složni...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
