Rusija-NATO: Ledeni period je prevaziđen

Period zahlađenja i uzajamnih primedbi u odnosima Severnoatlantske alijanse i Moskve je prevaziđen. Započinje nova etapa – etapa punopravne saradnje. Do takvog zaključka su došli učesnici zasedanja Saveta Rusija-NATO. Samit uz učešće lidera 29 država – između ostalog i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva – održan je 20. novembra u Lisabonu.
 

Neviđene mere bezbednosti preduzela je Portugalija za vreme samita Severnoatlantske alijanse i kasnijeg zasedanja Saveta Rusija-NATO. Kako bi se osigurala od svih neočekivanih situacija, Portugalija je čak zanemarila uslove Šengenskog sporazuma: na ulazu u zemlju su se pojavili granični prelazi, na aerodromima sve putnike su posebno pažnjivo pregledali.
 

Lideri zemalja članica NATO-a zasedali su u portugalskoj prestonici još u petak, 19: oni su održali redovan samita alijanse. Samit je zavšen potpisivanjem nove strategije organizacije u narednoj deceniji. Dokument je dostojan da bude unet u anale: prvi put za 60 godina postojanja alijanse u njemu je istaknuto da NATO nije neprijatelj Moskvi. Cele dve tačke posvećene su strateškom značaju saradnje sa Rusijom. A u konačnoj izjavi zemlje NATO-a zvaničo su ponudile Moskvi zajednički rad na projektu formiranja teritorijalnog sistema PRO za evroatlantski region. Šta više, kako se ispostavilo, oni čvrsto nameravaju da grade dugotrajan i obuhvatan mir zajedno sa ruskim partnerima.
 

Detaljno su se svi ovi predlozi razmatrali sledećeg dana na Savetu Rusija-NATO, uz učešće Dmitrija Medvedeva. Ruski predsednik je doputovao u Lisabon, naravno, ne praznih ruku – Moskva je takođe razradila svoj plan saradnje. Što se tiče protivraketne odbrane, Rusija je predložila NATO-u da se u Evropi napravi sektoralni sistem PRO. Govoreći o tome novinarima, ruski predsednik se nije upuštao u detalje. Ipak je podvukao da Moskva pristaje da učestvuje u projektu samo ravnopravno, uz potpunu razmenu informacija – inače će Rusija odbiti. A jednostrani razvoj PRO označava novi talas trke u naoružavanju, istakao je Dmitrij Medvedev.
 

Još jedna važna tema koja je intenzivno razmatrana je Evropska protivraketna odbrana. Ovde je očigledno da same države NATO-a još nemaju konačnu predstavu šta će od toga ispasti. Ali istovremeno svi shvataju da u celini sistem PRO tek tada predstavlja vrednost kada je univerzalan. A ne samo jedan od elemenata koji pomaže pojedinim zemljama.
 

Sistem PRO i pregovori o tom problemu stvar su budućnosti. Ali aktuelni samit doneo je sasvim praktične rezultate. Glavni rezultat je obnavljanje punopravne saradnje NATO-a i Rusije, smatra ruski predsednik.
 

To je vrlo važna etapa u građenju produktivnih, punopravnih partnerskih odnosa između Rusije i NATO-a. I u Deklaraciji koja je odobrena na osnovu izjave generalnog sekretara govori se o tome da težimo razvoju strateškog partnerstva. To nije slučajno određenje, to znači da je u odnosima između naših zemalja pošlo za rukom da se prevladaju teškoće poslednjeg perioda.
 

Konačno su se Rusija i NATO dogovorile da se suzdrže od primene sile jedni protiv drugih i protiv drugih država. Osim toga, strane nameravaju da jačaju saradnju u oblasti borbe protiv terorizma – uključujući zajedničku razradu tehnologija pronalaženja eksplozivnih supstanci, sprečavanje terorističkih akata na aviolinijama, razmenu informacija po pitanjima terorizma. Ruski i NATO vojni brodovi na zajedničkim manevrima će uvežbavati taktiku borbe protiv pirata. Takođe je sklopljen dogovor o obratnom tranzitu treta NATO kontigenta iz Avganistana u Evropu preko ruske teritorije.
 

Da podsetimo da je samit protekao posle dvogodišnjeg prekida u radu Saveta Rusija-NATO. On je bio prekinut 2008. godine posle napada Gruzije na Južnu Osetiju. Ipak u poslednje vreme od strane rukovodstva alijanse sve češće su se čuli pozivi: po primeru Vašingtona započeti restartovanje odnosa sa Moskvom. Šta da se kaže, restartovanje je započelo.