Bitka za Severni pol

Moskva, 3. avgusta – Rusija je ponovo krenula u osvajanje Severnog pola, ovoga puta da bi ispravila ono što je 1997. godine izgubila ratifikacijom Konvencije UN o morskom pravu iz 1982. godine. Reč je o dokumentu kojim su teritorijalne vode ograničene na 12 milja, a ekonomska kontrola do 200 milja od priobalja. Konvencijom je, međutim, istovremeno dato pravo državama da svoje ekskluzivno pravo eksploatacije prirodnih bogatstava prošire na kontinentalni greben koji se prostire duž njenih granica.

Upravo to, pored naučnih, jeste i zadatak svojevrsne ruske „geopolitičke” ekspedicije „Arktik–2007”, koja treba da prikupi dovoljno dokaza da su grebeni Lomonosov i Mendeljejev na najsevernijoj tački zemljine kugle nastavak sibirske kontinentalne platforme, odnosno obalskog dela severne Rusije.

Time bi u okeanskom prostoru Rusiji pripao „trougao” teritorije od Kamčatke na istoku do Severnog pola i Murmanska na zapadu, što predstavlja 1,2 miliona „novih” kvadratnih kilometara i, što je još važnije, pravo na eksploataciju ogromnih prirodnih, pre svega, energetskih resursa koji, po proceni stručnjaka, čine četvrtinu ukupnih svetskih rezervi nafte i gasa, uz pretpostavljene zalihe olova, nikla, platine, mangana i dijamanata u arktičkim dubinama.

U svom pohodu Rusija će se bez sumnje suočiti sa otporom drugih polarnih zemalja – Danske, Norveške, Kanade, Islanda, Švedske i Finske, a u „borbu” su odlučile da se uključe i SAD.

Danska smatra greben Lomonosov nastavkom svog Grenlanda, a kanadsko ostrvo Elesmer bliže je grebenu od ruske teritorije. Norvežani mogu da, zbog arhipelaga Svalbard, takođe istaknu svoje pretenzije. Da bi SAD, međutim, učestvovale u deljenju „arktičkog kolača” i imale pravo da sednu za pregovarački sto u međunarodnoj komisiji moraju prethodno da ratifikuju Konvenciju UN.

Na svakodnevne izveštaje o približavanju ruske ekspedicije „krajnjoj destinaciji”, Vašington je hitro reagovao izjavom portparola Stejt departmenta Toma Kejsija, koji je rekao da SAD „vrlo pažljivo prate situaciju”, najavljujući da će, radi zaštite svojih interesa, američki parlament požuriti da ratifikuje Konvenciju UN iz 1982. godine.

Glavni pravni savetnik američkog državnog sekretara Džon Belindžer izjavio je nedavno listu „USA tudej” da je Americi dosadilo da gleda kako druge zemlje dele Arktik i najavio aktivnije korake Vašingtona, kao što je podnošenje zahteva za dobijanje prava na zonu koja ulazi u Severni ledeni okean 600 milja od priobalja Aljaske.

Ruske vlasti svesne su da će potvrđivanje prava na proširenje kontinentalnog grebena potrajati, budući da je Moskva istakla pretenzije u skladu sa kriterijumima Konvencije UN na Severni pol još 2001. godine, navodeći kao glavni dokaz da je greben Lomonosov, podvodni venac koji se podiže nad dnom Ledenog okeana 3.700 metara, nastavak sibirske kontinentalne platforme nad površinom okeana. Specijalna komisija pri UN nije, međutim, 2002. godine mogla da donese konačno rešenje, a eksperti za morsko pravo smatrali su da su neophodni dopunski naučni podaci i zasnivanje zahteva.

Komisiju biraju države potpisnice Konvencije i čini je 21 član iz redova geologa, geofizičara ili hidrografa, koji istupaju u ličnom svojstvu. Ona nije organ UN, iako zaseda u sedištu UN, a tehnički joj pomaže Sekretarijat UN. U junu ove godine izabrani su novi članovi komisije na pet godina.

Komisija se, međutim, ne bavi sporovima, već daje pozitivne preporuke – takvi sukobi interesa i sporovi rešavaju se na osnovu međunarodnog prava, mirnim rešavanjem i međudržavnim sporazumima.

Tako je, kako je nedavno saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, kontinentalni greben u Beringovom moru utvrđen sporazumom sa SAD iz 1990. godine, i komisija može da da pozitivnu preporuku o ruskom zahtevu u tom delu grebena tek kada sporazum stupi na snagu.

Do sada ga Rusija, međutim, nije ratifikovala i on se „primenjuje privremeno”.

Ruski politikolog Dmitrij Jevstafjev procenjuje da bi ceo proces proširivanja ruske teritorije mogao da potraje i osam godina. „Počinju postepeno da se ispravljaju greške, gluposti i nejasnoće koje je Rusija učinila u periodu ′liberalnog romantizma′, potpisivala dokumente ne misleći o posledicama”, rekao je on.

Jevstafjev smatra da će, pošto je na delu „period sumraka međunarodnog prava”, osim pravnog, to pitanje morati da se rešava i „faktičkim” osvajanjem teritorije, uz iskazivanje spremnosti da se ona brani i zaštiti. „Taj će proces trajati dugo i neće mnogo izmeniti to što je spuštena kapsula sa državnom zastavom Rusije”, rekao je ruski politikolog.