Ruska ekonomija: sutra će biti samo malo bolje nego danas

Ruska ekonomija izlazi iz krize. Porast industrijske proizvodnje, kako pokazuju rezultati godine koja je na izmaku, iznosiće više od osam odsto, a za BGP se očekuje porast od 4 procenta. U zemlji je otvoreno preko milion radnih mesta. U celini, scenario ekonomskog razvoja se pokazao kao prilično miran i povoljan, rezimirao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
 

2010. godina je donela mnogo iznenađenja. Posledicama svetske finansijske krize i manama strukture ruske ekonomije pridružilo se nenormalno toplo leto. Požari su zadali jak udarac poljoprivredi Rusije, uništivši priličan deo letine. Rezultat je poskupljenje osnovnih namirnica i porast inflacije, priznao je Dmitrij Medvedev.
 

Nismo izdržali parametre, koje smo sami sebi zadali. Prognoza je bila veća za praktično 8,5 procenata, ali se na kraju očekuje još nešto više. U svakom slučaju treba nastaviti sa sprovođenjem pravca, koji je prilično davno određen – treba dosledno raditi na smanjenju inflacije sledeće godine.
 

Ali, bez obzira na to, postoji kretanje napred. Teško da su u pravu skeptici, koji tvrde da se zemlja pretvorila u donatora sirovina. Ruska automobilska industrija je na primer, praktično udvostručila proizvodnju i dostigla je nivo pre krize. Rusija je preduzela velike napore da ne zaostane u razvoju visokih tehnologija. O tome svedoče projekti kao što su inovacioni grad Skolkovo, nanotehnološki klasteri, razvoj farmobiološkog i biotehnološkog pravca. Ima i drugih segmenata u kojima Rusija može da zauzme svoju nišu, ističe glavni ekonomista Dojče Banke u Rusiji Jaroslav Lisovolik:
 

U svakom sektoru, u svakom segmentu Rusija ima potencijal. Ogroman je potencijal u poljoprivredi. Poslednjih nekoliko godina dokazuje da i u ovom pravcu postoji bitan napredak. U sektoru usluga – ideja je da se stvori Svetski finansijski centar, ovom procesu se sad daje sve veći impuls. Ako Rusija želi da ostane velika država, mora biti u stanju da proizvodi avione, ne samo vojne. Ovde se ne treba plašiti od stvaranja alijansi s inostranim kompanijama.
 

Uzgred rečeno, sledeće godine naručioci će početi da dobijaju ruski avion „Superdžet-100“, koji je napravljen u tesnoj međunarodnoj kooperaciji. Ekonomija u celini može da se razvija još brže ako se aktivnije vrši modernizacija, ako se pređe na viši inovaciono-tehnološki nivo. I poboljšanje se prognozira već za 2011. godinu, ističe Jaroslav Lisovolik:
 

U 2011. godini prognoziramo rast od 5 procenata. Postoje određeni faktori koji mogu da dovedu do bržeg tempa rasta – između ostalog, ako građevinski sektor počne aktivnije da se razvija.
 

Razvoj izgradnje, posebno stambene, ima ogroman socijalan značaj i povlači razvoj drugih oblasti. Bankarski sektor je spreman da obezbedi sve veće kreditiranje izgradnje. Ekonomisti prognoziraju da će rublja iduće godine jačati, a inflacija iznositi manje od 8 odsto.