Realizacija Nabuka se odgađa

Početak izgradnje gasovoda Nabuko se odgađa za dve godine – od 2011. za 2013. godinu. To su izjavili predstavnici  cevovodnog konzorcijuma. Razlog su teškoće u traženju gasa, koji bi napunio cevovod.

Projekat Nabuko je bio predviđen za isporuke gasa iz Centralne Azije i Kaspijskog regiona u Evropu zaobišavši Rusiju. Sa sličnim ruskim projektom – i konkurentom – Južnim tokom su oni u toku dužeg vremena  išli u korak. Čak se i stupanje u pogon planiralo  istovremeno – 2015. godine. Sada je Nabuko zaostao. I to: ima razloga da se misli da će on inače odustati od realizacije. Uzrok je banalan – Nabuko nema dobavljače gasa, dok Južni tok ima i gas, i tržište u Evropi za njegovu prodaju. Pred mikrofonom je predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov.

Međunarodni eksperti su davno tvrdili  da realno i za Južni tok, i za Nabuka gasa neće biti dovoljno, tim pre što sve do sada nije jasna stvar sa dozvolama za Nabuko. Mogu da kažem da se postavlja pitanje: hoće li taj projekat biti realizovan. Verovatno  deoničari tog projekta se nadaju da će naći pouzdanog dobavljača gasa u Turkmeniji, Kazahstanu, Iranu. Međutim, to su čisto teoretske pretpostavke. Turkmenija je danas u većoj meri orijentisana na Rusiju i Kinu. Iran očito ima antiamerički i antievropski stav, odnosno, protiv osnovnih deoničara Nabuka.

Razumljivo je da je graditi  gasovod bez striktnih dogovora s dobavljačima gasa neopravdani rizik. Pored toga je projekat naglo poskupeo od 7 na 15 milijardi evra. Zvanično su u njegovu cenu uključili cevovod od potencijalnih dobavljača do Turske, odakle će gas isporučivati u Evropu.

Uzimajući u obzir da je Evropa ionako primorana da štedi na svemu, takva novost ne oduševljava.  Međutim, od početka niko nije krio da je Nabuko projekat pre svega geopolitički. Ekonomska računica je bila sekundarna. Kada se  komercijalnost bazira  na politici, finansijska  učinkovost je nedokučiva.