Razred mira: art-terapija za decu i odrasle

Krajem godine su Moskovljani gledali jedinstvenu predstavu, koja je pre toga osvojila publiku u Sočiju – domaćici  zimskih Olimpijskih igara 2014. Postavka prema delima dece ograničenih fizičkih mogućnosti završila je u Sočiju Godinu pozorišta, koja je bila objavljena u programu četvorogodišnje kulturne Olimpijade.

Devet priča, koje obuhvata predstava, posvećeno je najvažnijim  za čoveka temama. Teško je verovati da su autori deca-invalidi, za koje je upoznavanje sveta ograničeno u vezi sa složenim obolenjima. Dubokim razmišljanjima mladih dramskih pisaca o ljubavi, vernosti, prijateljstvu, izdaji, smislu života mogli bi da zavide odrasli pisci, a čak i filozofi.

Svaka priča je delimično priča o sebi. Biografije te dece su veoma složene. Daša iz Peterurga imala je tešku operaciju na kičmi. Ona je dugo bila u bolnici, ponovo  morala da nauči da hoda, a svoju maštu – da igra na pozornici zaboravi. Danas Daša, kada planira svoju budućnost, želi da postane komediograf. Njeno prvo delo je priča o bolesnom dečku koji je stalno u bolnici i zato nema prijatelje.

14-godišnji Astamir Grabar, od malih nogu vezan za invalidska kolica zbog težeg oblika cerebralne parlize, napisao je o nečem što voli, ali mu je nepristupačno – o sportu, Olimpijadi, sportskim takmičenjima. Imam sedam godina staža kao navijač, zato o sportu znam sve,  - smeška se Astamir.

Napisao sam o Olimpijskim igrama u Vankuveru, hokejaškom svetskom šampionatu 2010. godine, fudbalskoj utakmici  ruske reprezentacije i slovenačke.  Pokušao sam da  pružim karakteristike igre naših sportista. U priči ima takvih reči:  negodujem zbog personalnog stila Andreja Aršavina. Sve sam preživeo na svom iskustvu, - uverava Astamir.

Istorijat neobične priredbe je počeo od jednostavnih školskih sastava.  Tinejdžerima-invalidima iz različitih gradova Rusije predložili  da napišu priču sa slobodnom temom. 146 najboljih priča su predstavili književnom žiriju. On je odabrao 9 priča radi korišćenja u međunarodnom pozorišno-dramskom projektu Razred mira. Učesnike tog projekta su u oktobru pozvali u Soči. Tamo su došli poznati moskovski glumci, koji su tumačili sve uloge u toj priredbi. Stigli su i profesionalni dramski pisci koji su organizovali za  male autore mojstorske tečaje. To je bilo divno vreme, kada sam mnogo naučila, - priča Polina Madosova.

Kontaktirala sam sa mnogim glumcima, između ostalih i s onima, koji su glumili moju priču.  Dramski pisci su nam objašnjavali kako je pravilno pisati, graditi sižeje, kako da se učini da bi  dramski komad bio neočekivan za gledaoce. Oni su nam mnogo pomogli! Veoma sam zadovoljna rezultatom. Organizatori projekta su uvereni da je Razred mira – svojevrsna art-terapija za decu-invalide, koja im omogućuje da izađu iz socijalne izolacije. Mnogi su  posle učešća u konkursu poverovali  u svoje mogućnosti i zauvek zaboravili da nešto ne mogu. Naprimer, Aleksej Novikov nema obe ruke, ali je uveren da nije to povod da odustane od svoje mašte.

Želim da postanem slikar, - priznao je Aleksej. – Volim da slikam prirodu – različite pejzaže. Svakako, za sada mi je teško da slikam sam, ali ja kopiram.

U vreme premijere u Moskvi u sali su se čuli smeh i uzdasi. Gledaoci su  osećali  emocije autora te priredbe. Dakle, postavka je ispala art-terapija i za odrasle, jer kod dece-inavalida ima  nečega šta vredi naučiti – pre svega hrabrost i strpljenje u savlađivanju  životnih teškoća.