Ivan Gončarev: hijeroglif bitisanja

„Velika ljubav je neodvojiva od dubokog uma. Širina uma jednaka je dubini srca“. Ovu „teoremu“ života briljantno je dokazao svojom kreativnošću Ivan Gončarov. 18. juna, Rusija obeležava 200. godišnjicu rođenja velikog ruskog pisca.

On je stvorio književni lik, koji i dalje mnogi vide kao simbol ruskog karaktera, mentaliteta - Oblomov. „Lenština, ceo svoj život leži na kauču - ovo je uporni stereotip poimanja junaka" - komentarisao je u intervjuu za „Glas Rusije“, istoričar književnosti Igor Zolotuski, autor filma o Gončarovu, snimljen povodom 200. godišnjice pisca.

Ivan Gončarov je živeo 79 godina. Gotovo stalno je radio u državnoj službi. Uključujući i poziciju prevodioca u Odeljenju za spoljnu trgovinu u Ministarstvu finansija, bio je zatim - sekretar admirala u dvogodišnjoj pomorskoj ekspediciji, čija je svrha bila uspostavljanje političkih i trgovinskih odnosa sa Japanom. Budući da je bio u Engleskoj, Južnoj Africi, Indoneziji, Japanu, Kini, Filipinima, Gončarov je objavio seriju putopisa „Fregata Palada“, u kojoj pokazuje da interesovanje za kulturne raznolikosti, otvorenost ka „nečem drugom“ i jeste karaktereistika ruske svesti. Nakon putovanja, Gončarov je ubrzo dobio i prilično dvosmislen položaj književnog cenzora: u progresivnim slojevima društva ukorenila se predstava o cenzoru kao glupom i okrutnom progonitelju slobodne misli. Zaista, Gončarov se otvoreno protivio povoju nihilizma, negirao opšte prihvaćene moralne i kulturne vrednosti, govorio o „bednim i nesamostalnim učenjima materijalizma, socijalizma i komunizma.“ Istovremeno, napisao je roman „Oblomov“.

Roman je doneo Gončarovu ogroman uspeh kod njegovih savremenika. Filozofsko razumevanje ruskog nacionalnog karaktera, ukazivanje na mogućnosti određenog puta Rusije, kako su mnogi shvatili predstavu Oblomova, koji je samo išao „u suprotnom smeru“ sa istorijskom situacijom, koja je tražila akciju. Ideal života kod njega, to je svet u kome se ništa ne bi trebalo menjati, kao, na primer, ne možete da promenite svoje mesto rođenja. Ovo i jeste izvor zloglasne lenjosti Oblomov ", - kaže Igor Zolotuski.

Oblomov nije lenj. Od dvadeset godina, koliko je živeo u Petrogradu, on je proveo dvanaest godina u službi, bio u društvu, u pozorištima, voleo žene, i tako dalje. To jest, on zna život, ali ga izbegava jer mu srce ne prihvata ovaj život. Ali, njegovo srce je bilo zlatno, kaže njegov prijatelj Štolc. Retko ljudi obraćaju pažnju na činjenicu da su svi romani Gončarova fokusirani ne toliko na socijalna pitanja koliko na ljubav. Knjige Gončarova su u tom smislu super moderne, jer u pozadini bledi naivnost, nevinost, idealnost. Da, i sam ideal.
„Mnogi inostrani filozofi književnosti popularnost Oblomova porede sa „Anom Karenjinom“ Lava Tolstoja“, - kaže Igor Zolotuski:

„U inostranstvu, visoko cene Gončarova i Oblomova ne tumače kao sliku ruske lenjivosti, već kao čuvara humanog početka. Zahvaljujući Gončarovu, u svesti zapadnog čoveka postoji ideja da ruski narod nije revolucionarana, agresivana niti ambiciozan.“