Zona evro ne privlači baš sve

Tri države Evropske Unije su poslednjih dana dale do znanja da zasad ne nameravaju da povezuju svoju budućnost sa zonom evro. Vlasti Poljske, Bugarske i Litvanije su odlučile da zasad sačekaju s odustankom od nacionalnih valuta i prelaskom na evro. Temu nastavlja posmatrač Petar Iskenderov.

- Poslednja država koja je ušla u zonu evro na današnji dan ostaje Estonija. Bilo je to 2011. godine i od tada zonu evro čine 17 od 27 država Unije. Evro je takođe u opticaju na nekim drugim teritorijama – u Crnoj Gori, pa čak i na srbskoj pokrajini Kosovu, ali to ne menja suštinu. Danas u okviru jedinstvene EU postoje dve zone: velika politička i uža finansijsko-ekonomska. I te zone ne žure da se zbliže.

- Razlog za to je dužnička kriza zone evro, efekat „domina“. Čak je i hladnokrvni predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi morao da izjavi da njegov resor gubi kontrolu nad dugovima u zoni evro. Dragi je siguran da jedino pravo sredstvo da se prelomi situacija jeste otkup „loših“ državnih obligacija. „Ako ćemo otvoreno, od svega toga direktno zavisi dalje postojanje zone evra“, - siguran je on.

Ali hoće li to pomoći, i nije li kasno – sada u zoni evro niko na to nema odgovor. Treba li se čuditi da su čak i one zemlje koje su ranije ponavljale da su zainteresovane da postanu deo evro kluba, danas izabrale da malo sačekaju, - kaže u razgovoru sa Glasom Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov:

- Nisu baš sve zemlje EU želele u zonu evro. S jedne strane to se određuje objektivnim razlozima, plusovima i minusima ulaska upravo u valutni savez, s druge – subjektivnim ocenama rukovodilaca tih država. A današnja situacija pokazuje da je u takvim slučajevima zaista bolje biti nezavisan novčanom i kreditnom politikom.