Otkriće samarskog ronioca

Neobično otkriće u Samarskoj oblasti može promeniti shvatanje praistorije čovečanstva. Amaterski ronilac Dmitrij Golubev otkrio je na dnu reke Boljšoj Kinelj ostatke čoveka i životinja stare nekoliko desetina, a možda i stotina hiljada godina. Ovo može biti dokaz da se kod Samare, u centralnim predelima Rusije, nalazilo veliko stanište praistorijskih ljudi.

Reka Boljšoj Kinelj je omiljeno mesto podvodnog ribolova za samarske ronioce. Reka je puna ribe. Međutim ovog puta bio je neobičan ulov. Na dnu, ronilac Dmitrij Golubev je pronašao lobanju bizona, koji je prema procenama, živeo u praistorijska vremena.

Na istom mestu je Dmitrij Golubev našao vilicu runastog nosoroga, bedrenu kost mamuta i lobanju jelena sa velikim rogovima. Sve će to u najskorije vreme preći paleontolozima. Nije isključeno da su svi ovi nalazi stari na stotine hiljada godina, kaže Dmitrij Varenov, glavni naučni saradnik Samarskog oblasnog zavičajnog istorijskog muzeja.

- Cela populacija otkrivenih životinja pripada takozvanoj mamutskoj fauni, odnosno sve ove životinje su živele na ovim prostorima pre više desetina pa i stotina hiljada godina. Lobanja nosoroga je izuzetno sačuvana. U našoj oblasti takvih otkrića nije zabeleženo.

Osim kostiju životinja, ronilac je sa dna reke podigao i lobanju čoveka. Velika retkost da se na istom mestu nađu i ostaci životinja i ostaci praistorijskih ljudi, konstatuju stručnjaci. Samarska otkrića mogu imati senzacionalni značaj, smatra istoričar Igor Kurukin.

- Ukoliko su na teritoriji naše zemlje otkriveni ostaci ljudskih kostiju koji datiraju milion i po, pa i dva miliona godina, - to će biti veoma ozbiljno otkriće.

Sada je ova omanja reka u Centralnoj Rusiji postala privlačna i za profesionalne arheologe, geologe i paleontologe, a ne samo ljubitelje podvodnog ribolova. U najbliže vreme biće preduzeti velike arheološke aktivnosti. Možda okolina reke Boljšoj Kinelj skriva još dosta velikih tajni.

Aleksandra Zaharova,