Učenici postaju glumci, a učitelj njihov reditelj

Dvodnevni međuanrodni forum okupiće u zdanju Moskovskog državmog univerziteta ekonomnije, statistike i informatiek( MESI) naučnike  koji se bave različitim aspektima unapređenja obrazovanja i školskim reformama iz celog sveta-Francuske, Velike Britanije,SAD,Ujedinjenih Arapskih Emirata ,Brazila, Kine, Koreje, Čilea i mnogih drugih koji će razmotriti niz značajnih pitanja za koja su zaintersovana akademska udruženja,  organi državne uprave  nadležni za obrazovanje,nevaldine organizacija i druge asocijacije  koje se bave problemima unapređenja modrizacije i efikasnoti   obrazovnog sitema, posbeno visokoškolslg.  Izbor Univerziteta  MESI   za mesto održavanja simpozijuma nije slučajan:ova moskovska  visokoškolska ustanova bila je  1990-ih godina jedna od utemeljivača Instituta UNESKA za informacione tehnologije  u obrazovanju.Od tog verema do današnjih dana eskperti sa MESI-a učestvuju u projetima i akcijama  Instituta.

Korišćenje IKT u nastavnom procesu-urgentni zahterv vremena 

Koriščenje informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavnom procesu  odavno se ne tretira kao pomodarska tendencija , nego, naprotiv postaje ugentni  zahtev vremena .

Pre svega , nove prialze u obrzovnom procesu očekuju studenti.Tako na primer, jedno sociološko istarživanje sprovedeno među studentima  u Australiji je pokazalo da čak 77,7% ispitanika  koristi  Internet za popunjavanje  ankete ,a 89,1 % smatra  da su mobilni elektornmski uređaji nepohodni u nastavnom procesu, dok je 64,8% anketiranih stdunata odgvorilo kako je korišćenje IKT u obrazovnom procesu važno, a 72,1% smatra  da bi  im  upotreba infomaciono-komunikacione tehnologije u nastavi pomogla   da se osećaju sigurnijim.  

IKT koristiti radi stvaranja društva znanja

S  druge strane  ,te tehnologije omogućuju da se reši ceo niz najvažnijih probema . Dendev Badarč,predsenik UNESKA u Jermeniji , Azerbejdžanu,Belorusiji, Moldsviji, Ruskoj Federaciji ,smatra da je  „IKT  u obrazovanju  neophodno koristiti  radi stvaranja društva znanja“. Po mišljenju Nikolaja Pranjišnjikova, presdednika ruske kompanije „Microsoft“, ove tehnologije će pomoći da se otkrije i iskoristi glavni potencijal Rusije-onaj ljudski.“

UNESKO:visoko obrazovanje da postane masovno, sveopšte

UNESKO se zalaže da visoko obazovanje postane masovno , ili kako je već nazvano u nekim publikacijama-sveopšte.Za tako nešto postoji nekoliko suštinskih razloga: manjak  visokokvalifikovanih kadrova  u nekim zemljama, Kini na primer, u kojoj postoji potreba za 3 miliona  stručnjaka raznih profila, neophodnost prekvalifikacije nezaposlenih lica ( od  300 miliona stanovnika u arapskom svetu  čak  80 miliona  ne može da nađe posao). Zadovoljenje svih tih ptreba moguće je jedino učenjem na distancu.

Stalna pažnja profesionalnoj kompentenciji nastavnika i razvoju obrazovnih resursa

Razume se da tehnologije same po sebi ne mogu da poboljšaju kvalitet obrazoavnja-neophodno je posvećivati stalnu pažnju  profesionalnoj kompetenciji nastavnika i razvoju obrazovnih resursa.Kao prvi korak treba uvesti u pedagiško obrazovanje izučavanje  informacono-komunikacione tehnologije , pri čemu  priprema nastavnog osoblja  treba da bude  na prvom mestu.“Ako od nastavnika budemo zahtevali da primenjuju individulani prilaz učenicima , treba im za to stvoriti odgovarajuće uslove“, smatra Aleksandr Uvarov,predsdnik Informaciono računskog centra Ruske akademije nauka (RAN).

Radi obučavanja predavača treba osnovati virtuelna  profesionalna udruženja, zajedničku  nastavu,tematska video-istraživanja .

Struktura IKT kompentencija nastavnika 

Ako govrimo o konkretnim navikama i umenjima  kojima moraju ovladati savremeni nastavnci,ona se nalaze u preporukama  UNESKA pod nazivom „Struktura IKT-kompetencijama nastavnika“.Ovaj dokumenat je objavljen 2011.na nekoliko jezika , i moge zemlje već uveliko razmatraju  standarde propisane u njemu.

Učnici postaju glumci, a nastavnici reditelji 

„Nastavnici su obavezni da nauče  da  koriste produkt koji su drugi stvorili i da ga prilagode za sopstvene potrebe“, uverena je Diana  Lolirald  sa Londonske laboratorije znanja  pri Institutu obrazovanja .Ona je takođe naglasila da nastavnik ima pravo da menja i  koriguje  svoj prilaz, metode predavanja,nastavni kontakt.To je povezano sa  činjenicom da savremeni učenici žele da  sa pasivne pređu u akitvnu poziciju u nastsvnom procesu ,  teže k nastavi kroz diskusiju  ili u procesu igre,podrazumevajući tu i virtulene svetove.

Cjančžun Ča, predstavnik  kineskog  univerziteta Čžaotun, izveo je sledeću analogiju: “Ako je u starom modelu obrazovanja učitelj bio glumac, a učenici-gledaoci,u novom sistemu  učenici postaju glumci koji  dobijaju aktivnu ulogu u  nastavnom procesu, dok učitelj nastupa kao njihovov  režsier koji im daje uputstva“.

Sadašnja situacija  ispostavlja  noe zahteve  u pogledu nastavnim materijalima  i obrazovnim resursima, a glavni među njima je aktuelnost-ističe Vladimir  Tihomirov, naučni rukvodilac MESI-a. “Ono što je juče bilo na sajtu, savemeni predavač mora danas  izneti studentima u amafitetaru „, ubeđen je naučnik. Takav prilaz omogućava studnetima da žive  na nivou kulture i najprogresivnijih  ideja svoga vremena,a upravo u tome se i sastoji misija univerziteta. 
 

Povodom ove naučne konferencije njeni učesnici su saglasni  da je danas IKT  ona pokretačka snaga  je u stanju da reši problem permanentnog i po nastavnim sadržajima uvek aktuelnog  razvoja obrazovanja i da pripremi ljude sa neophodnom kompentencijom za celoviti život i efektivan  rad u saremenom društvu.