Sirijski čvor neće razrešiti Tomahavci

Oko Sirije su se spreli suprostavljeni interesi velikih svetskih i regionalnih geopolitičkih igrača. Pokušaj da se jednim potezom reši ovaj čvor uz pomoć krstarećih raketa "Tomahavk", neće nimalo pomoći Zapadu da ostvari svoje ciljeve .

Vašington, uz podršku Londona i Pariza nastavlja da pravi koaliciju za oružanu intervenciju. SAD i njeni zapadni i bliskoistočni saveznici su spremni da ako bude bilo potrebno i da zaobiđu Savet bezbednosti. Osim njih, protiv Asada istupa i Liga arapskih država. Ona optužuje Damask za upotrebu hemijskog oružja i poziva članice Saveta bezbednosti UN da prevaziđu svoje razlike i preduzmu mere da se zaustavi ubijanje u Siriji .

Protiv nasilne promene vlasti i za rešavanje budućnosti Sirije putem pregovora vlasti i opozicije zalažu se, osim Irana, i sve zemlje BRIKS-a - Rusija, Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika, kao i niz zemalja Latinske Amerike. Kako je izjavio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov „Ako neko misli da će uništivši sirijsku vojnu infrastrukturu, a zatim ostavljajući bojno polje protivnicima režima da završe posao, i da će sve biti gotovo, grdno se vara. Čak i da dođe do takve pobede, građanski rat će se nastaviti. Samo što će oni koji predstavljaju vladine strane, postati opozicija. Mi već vidimo strašne posledice prethodnih intervencija u sukobima u regionu . "

Treba napomenuti da su, u stvari, interesi učesnika antiasadovske koalicije prilično različiti, iako se čini da je koalicija jedinstvena. Prvi Obama izražava sumnje. Očigledno je da je zbunjen i ne zna šta da radi. U svakom slučaju, SAD ne žele da se uključe u dugotrajne vojne operacije. Ali, u isto vreme su svesne da moraju nekako reagovati, makar zbog očuvanja američkog uticaja na Bliskom istoku .

Viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Georgij Mirski:

- Razlog za antiasadovski kurs vašingtovske politike nije bilo nikakvo zlo, koje je sirijski lider učinio Amerikancima i Zapadu, a svakako ne ni njegova unutrašnja represivna politika . Ako sledite ove kriterijume, Sjedinjene Države bi trebalo da počnu sa zahtevima da se promeni ponašanje vlade Saudijske Arabije. Za američku administraciju, jedina greška Asada je njegov savez i saradnja sa Iranom. Asad se mora ukloniti da bi se drastično oslabila pozicija Teherana u regionu, i Iran još više izolovao.

Posle istorije Amerikanaca sa Libijom, jasno je da će na kraju doći i kopnena operacija. Znajući to, Obama neće žuriti sve dok Francuska i Velika Britanija ne izgube strpljenje. Ove dve zemlje pokazuju nepomirljiviji stav u odnosu na Belu kuću. One guraju SAD u konflikt. Prema rečima direktora Centra za partnerstvo civilizacija MGIMO Venijamina Popova:

- Problem je u tome što Zapad strahuje od ekspanzije islamskog sveta. Previše resursa je koncentrisano na Bliskom istoku. Nije samo nafta i gas, već i ogromne finansijske mogućnosti. Amerikanci su odavno shvatili da im se ne isplati mir u region. Njima ne treba konkurencija, koja u budućnosti može da stvori mnogo problema.

Motivi Saudijske Arabije, koja oštro istupa protiv Asada, imaju verski karakter, na koji Amerikanci treba da računaju, smatra zamenik direktora Instituta za orijentalne studije Vladimir Isajev:

- Saudijci su oduvek sebe smatrali liderom u arapskom svetu, posebno verskim . Njihov kralj nosi titulu "čuvar dva sveta mesta" – što se odnosi na džamije u Meki i Medini. Religiozni aspekt podstiče Saudijsku Arabiju da radi stvari koje nisu uvek opravdane. Tamo postoji strah da će građane zahvatiti sirijsko nezadovoljstvo i time može doći do destabilizacije zemlje. To je opasno i zato što se u istočnim provincijama nalaze glavna naftna polja . Zato je uklanjanje vladajućih Alavita u Siriji glavni zadatak Saudijske Arabije .

Generalno, po mišljenju Venijamina Popova, na Bliskom istoku dolazi do ozbiljnih promena snaga:

- Predstoji pregrupisavanje snaga na arapskom Istoku. Zapad potpiruje sunitsko- šiitski sukob, koji je, uostalom, uvek postojao, ali nikada u tako aktivnim oblicima. Sada predstoje nove podele. Na primer, " Muslimansku braću " podržava Turska zato što se plaši da bi primer Egipćana mogao biti zarazan za njenu sopstvenu vojsku. "Braću, takođe, finansiraju Tunis i Katar .

Antiasadovska pozicija Turske se može jednostavno objasniti, smatra Vladimir Isajev:

- Što se tiče Turske, ona ima više razloga da interveniše u sukobu. Pre svega, ja ne verujem da Turska zaista želi demokratski razvoj Sirije. Jer, i sama Turska se ne može smatrati baš demokratskom. Ali, Tursku plaši primer Iraka (odnosno Kurdistana ) . Činjenica je da je Damask dao veću autonomiju Kurdima. Istupajući protiv sadašnje sirijske vlasti, Turska rešava svoj kurdski problem.

Izrael u ovoj situaciji stoji postrani. On neće da se uključi u sirijski konflikt, ali neće ostaviti bez odgovora bilo kakve agresivne akcije od strane Damaska . Dakle, Izraelci pokušavaju da direktno ne učestvuju u događajima . Ali, s obzirom na njihovo partnerstvo sa SAD, izraelske obaveštajne službe verovatno razmenjuju informacije sa svojim američkim kolegama . Ali, pitanje je da li će Izrael učestvovati u napadu. 

Iran smatra spoljnu agresiju na Asada kao napad na sebe lično. Ovaj stav se nije promenio ni sa dolaskom novog predsednika . On je jedna od retkih država gde su većina šiiti. Iran radi na nuklearnom oružju i veliki je protivnik Izraela i SAD. On teži da postane regionalni lider nasuprot sunitskom centru sa sedištem u Saudijskoj Arabiji .

Međutim, glavno je to što, po mišljenju mnogih stručnjaka, Zapad u velikoj meri pojednostavljuje situaciju na Bliskom istoku . On ne vidi ili ne želi da vidi, promene u regionu i svetu u celini. Iz toga proističu ozbiljne greške u proceni i strateškom planiranju, smatra Vladimir Isajev:

- Pojavila se nova sila - islamisti . Ali, nekako na Zapadu su rešili da su to umereni islamisti . Možete li da zamislite umerenog katolika ili umerenog hrišćanina ? Tako da ne postoji ni umereni islamista . Islamista je, grubo rečeno, radikalni musliman . Po mom mišljenju, bezumlje je davati oružje u ruke tim ljudima.

Ne može se nazvati manje bezumnim ni pokušaj kažnjavanja Asada, bombardovanjem njegovog sedišta i vojnih baza krstarećim raketama. Jedan od američkih ratnih planera Kris Harmer, u svojoj kolumni u listu Foreign Policy, napisao je da su "taktičke akcije u odsustvu strateških ciljeva obično prazne i često kontraproduktivne. " Prema njegovim rečima, nije teško poslati 30-40 raketa Tomahavk, "teže je stratezima da objasne kako će to pomoći američkim interesima. "

Dakle, strane intervencije u sirijskom konfliktu kao način uklanjanja idejne konkurencije ne samo da će biti katastrofalne za arapski svet, ne samo da će naneti štetu ugledu zemalja - inicijatorima intervencije, već će i podkopati sve napore međunarodne zajednice da se uspostavi sistem globalne bezbednosti.

Sergej Duz,