Početna stranica > Novosti
Čujemo vas kako kažete da je vaše dete spremno za školu, ume da čita i piše, završiLo je „predvojničku obuku „ u Dečjoj-vojnoj pošti „Poletarc“, i sad može u đačke regrute , da se javi u „jedinicu“ kod učitečjice , četnog starešine đakovanja ranog.
Šta da se radi kad je već vaše Đače Prvače zakotračilo prvim korakom po dugoj,teškoj , ali nadasve uzbidljvoj stazi znanja koja se zove Škola .?
Osnovna je želja za učenjem
Pedagozi su odavno utvrdili da je neophodna motiviaciona spremnost za školu, to jeste da deca osećaju želju za učenjnem.Možete autoru ovog ogleda uzvratiti :“Naša deca hoće da idu u školu , pa samim tim motivaciona spremnost kod njih je evidentna „.Ali , dopustićete da vas potpisnik na osnovu svog iskustva dugog četiri i po decneije kontinuranog bavljenja pedagoškom teorijom i praksom ,podseti kako želja da se pođe u školiu i želja da se u njoj uči ,suštinski razlikuju jedna od druge.
Rašta mališa hoće u školu, a ne u hajduke
Mališa može hteti da ide u školu zao što svi njegevi drugari tamo idu ; zato što stalno sluša i kući da upisati se baš u tu školu je vrlo važno i prestižno, zato što ga privlači novi ranac ,a tek školski pribor i drugi darovi.Dete može nastojati da ide u školu zato da bi naučio nešto novo,stekao određena prava posedovanja (ranac, sveske, pribor ) , a takođe za njega postaju izazov nove obaveze ( rano ustajanje, spremaje za časove ).
Na samom početku „školskog radnog iskustva“ dete još nije svesno da zbog domaćih zadataka i pripemanja za nastavu ono mora da žrtvuje igru ili šetnju , ali postepeno, u prnicpiu ,ono je spremno da prihvati tu činjenicu kako se domaći zadaci moraju uraditi i redovno pohađati časovi i tada se može govoriti da se poziciji učenika učvrstila .I zbog toga jenono pošlo u šklu, a ne u hajduke!
Posebne metode za određivanja potencijala za nastavu
Pedagoška psihologija je razradila posebnu metodiku za određivanje potencijala obučenosti spremnosti detata za polazak u školu.Preporučuje se da se sa detetom razgovara o školi :”Šta ti se najviše sviđa ( ne sviđa ) u školi, šta ti je u njoj najinetersantnije, šta najviše voliš?”
Mala kućna pedagoška scena
Razigrajte malu kućnu pedagošku scenu .Mama:“Ti si mi još savim mali .Teško će ti biti da svakog dana ideš u školu.Kako bi bilo da porazgovaram s direktorom da ti dozvoli da odsustvuješ mesec dana ( celo polugođe ).Hočeš li ?“
Mama :“Zamilsi da si pošao u šetnju i da si sreo dečaka ili devojčicu koji iako imaju šest godina još ne idu u školu nego i dalje u vrtić, pa te upitaju:“Šta treba da uradiš da bi se dobro pripremio za polazak u prvi razred?Šta bi im ti odgovrio ?“
Na eksurziju kroz predele testova
U cilju proveravanja i utrđivanja spremenosti deteta za obrazovni proes koji mu predstoji, roditelji ga mogu “voditi na ekskurziju kroz razne predele testova”.Evo jednog od njih :
”Zamisli da su u našoj blizini dve škole, škola A škola B.U prvoj školi ( A) je ovakav raspored časova za prvi razred :svakog dana pisanje, čitanje i matematika, dok časovi likovnog , muzičkog i fizičkog nisu svakog dana.
U školi B sve obratno:svakog dana su časovi likovnog, muzičkog i fizičkog, dok su čitanje, pisanje i matematika samo nekoliko puta sedmično.
Ogovor deteta bio bi signal o njegovoj orijentciji bilo na sadržajnu komponenetu nastave , bilo na formalnu , spoljašnju ( pristanak na odsustvo, prednost pri izboru škole, A ili B,).
Dramska igrica “Škola”
Informciju u motivaciji svog deteta možete dobiti i pomoću posmatranja njegovog izbora u podeli uloga u dramskoj igrici “Škola”.Ona deca koja su spremna za polazak u školu i prihvatanje školskih obaveza ,radije igraju uloge učenika, oni pišu, čitaju,rešavaju zadatke , odgovaraju kod “table” i ispunjavaju sve druge radnje u ovom školskom igrokazu. Za razliku od njih , deca koja su manje spremna za školu, ili uopšte nisu spremna, ili su mlađa, biraju uloge učiteljice,a koncentrišu se takođe na vreme malog i velikog odmora,situacije pozdarvlajanja učiteljice , odlaska iz škole.
Intelektualna spremnost
Pored motivacione spremnsoti neophodno je da proverite i meru isntelektualne osoposbljeniosti vašeg deteta za preuzimanje školskih obaveza i odgovornosti .Ne radi se tu o određenoj količini znajnja o svetu koji nas okružuju ( umenje da broji makar do deset, poznavanja slova i stečene navike čitanja ;znaje svog imena i prezimena;dana rođenja, adrese, naziv rodngg sela ili grada, zemlje, imena i prezimena roditelja,njihovoe profesije i statusa).Reč je o određenoj zrelosti strukture velikog mozga i razvijenosti bitnih kvaliteta saznajne sfere –logičkog mišljenja,logičkog pamćenja, govora,koncetracije i raspoređivanje pažnje,diferenciranog zapažanja :umenja da se izdvoji figura sa fona,fina motoristika ruku,vidno-motorna koordinacija ( uzajamnost i sinhronizacija očiju i ruku ).
Psihološko pedagoška služba u našim osnovnim školama svake godine još u martu stručno utvrđuje stepen intelektualne spremnsoti dece za polazak u prvi tazred i sa teim rezulatima upoznaje njihove učitelje i roditelje i to za svakog prvaka posebno.
Proveravanje logičkog mišljenja:reč traži partnera
I roditeji sami mogu pomoću najjednostvnijih testova da provere logičko mišljenje svoga deteta koje se sprema da pođe u prvi razred.Tako na primer, za diajgnostiku logičkog mišlljenja ili preciznije , mišljenja po analogiji, upotrebljavaju se testovi ovakvog tipa:”Navešću ti tri reči , od kojih se dve javljaju u paru , jedna drugu prati po smislu .Ti reba da nađeš”partnera “ trećoj reči , da bi dobila svoj par, kao što ga ima prva reč.Bolnica-doktor,a škola ….( učiteljica ) . Ptica-gnezdo…a kuca ( štenara, kućica za pse). Crno-belo, a jutro ( veče).
Samoocena mališana ,ličnosna spremnost
Na kraju, važnu ulogu igra i spremnsot mališana kao ličnosti za polazak u školu.Ovde se radi o adekvatnosti samoocene deteta.U normi za predškolce karaktesritična je povišeno samoocenjivanje svojih mogućnosti. Tako na primer, od deteta iz vrtića možemo čuti :”Ja nisam mogao podiči kamion zto što je on mngo težak”, a ne “ zato što sam nejak i slab.”
Odnos sa vršnjacima
Za ocenu stepena spremnsoti za polazak u prvi razred nije od manjeg značaja ni detetov odnos prema vršnajcima:da li ima želju za komuniciranjem,je li spreman da se potčini dečjoj grupi,da se pridržava ustaljenih pravila u igri .Važan je i detetov odnos prema učitelju :shvata li i primenjuje li formalni karakter opštenja na času sa precizno ustanovljenim ulogma u odnosu “učitelj-đak”.
Posebno mesto u strukturi psihološke spremnosti za polazak u šklu pripada stepenu ispoljavanja integracije i uklapanja kod deteta.Reč je o umenju da deluje u ritmu celog razreda i kada se obraćaju ne lično njemu ,nego celom kolektivu:”Napišite, izbrojte .”Da li će se vaš mališan potčiniti pravilima i zahtevima nastavne delatnosti i školskog života?
To možete proveriti primenog ovog testa koji se pokazao kao primer dobre dijagnostike za ocenu sposndnosti uklapanja i integracije deteta.Predložite detetu da nacrta četiri kružića, zatim da oboji žutom bojom tri, a plavom jedan kružić.
Ako još hoćete da proverite njegovo umenje da vizuelnu predstavu ispuni samostalno, počnite da crtate jedan ornament ,a zatim zamolite mališana da nastavi sledeći obrazac.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Na početku nove školske godine
RODITELSJKE RADPSTI I STREPNJE (1.)
U DOBAR ČAS, PRVACI!
Vi ste već, kao što treba,odavno kupili svom Đačetu-Prvačetu ruksačić cvećarniku prohodalom sličan i sav školski pribor u njemu , poređan poput saća u košnici.
Pošto ste ga radošću roditeljskom slivenom sa uzbuđenjem i strepnjom Njegovog veličanstva Đačeta Prvačeta pokropili, zatvorimo ga za časak dok ne krene na srećan, svakodnevni put od kuće do škole , da bismo zajednički pristupili „obradi“ teme o posebnim metodama koji će vam pomoći da utvrdite u kojoj meri je kod vašeg deteta izražen potencijal za školu i učenje.
Čujemo vas kako kažete da je vaše dete spremno za školu, ume da čita i piše, završiLo je „predvojničku obuku „ u Dečjoj-vojnoj pošti „Poletarc“, i sad može u đačke regrute , da se javi u „jedinicu“ kod učitečjice , četnog starešine đakovanja ranog.
Biti spreman za školu nije što i ulicu preći
Ali, dozvolićete da vas podsetimo na mišljenje psihologa kako umeti čitati,pisati i brojiti , ne znači i biti spreman za školu. Naprotiv , biti spreman za škilu znači biti spreman da se sve to nauči.Prema tome, biti spremna za školu nije što i ulicu preći.
Šta da se radi kad je već vaše Đače Prvače zakotračilo prvim korakom po dugoj,teškoj , ali nadasve uzbidljvoj stazi znanja koja se zove Škola .?
Da li je vaše dete zaista spremno za obrazovni proces?
Pokušajte da proverite.
Osnovna je želja za učenjem
Pedagozi su odavno utvrdili da je neophodna motiviaciona spremnost za školu, to jeste da deca osećaju želju za učenjnem.Možete autoru ovog ogleda uzvratiti :“Naša deca hoće da idu u školu , pa samim tim motivaciona spremnost kod njih je evidentna „.Ali , dopustićete da vas potpisnik na osnovu svog iskustva dugog četiri i po decneije kontinuranog bavljenja pedagoškom teorijom i praksom ,podseti kako želja da se pođe u školiu i želja da se u njoj uči ,suštinski razlikuju jedna od druge.
Rašta mališa hoće u školu, a ne u hajduke
Mališa može hteti da ide u školu zao što svi njegevi drugari tamo idu ; zato što stalno sluša i kući da upisati se baš u tu školu je vrlo važno i prestižno, zato što ga privlači novi ranac ,a tek školski pribor i drugi darovi.Dete može nastojati da ide u školu zato da bi naučio nešto novo,stekao određena prava posedovanja (ranac, sveske, pribor ) , a takođe za njega postaju izazov nove obaveze ( rano ustajanje, spremaje za časove ).
Na samom početku „školskog radnog iskustva“ dete još nije svesno da zbog domaćih zadataka i pripemanja za nastavu ono mora da žrtvuje igru ili šetnju , ali postepeno, u prnicpiu ,ono je spremno da prihvati tu činjenicu kako se domaći zadaci moraju uraditi i redovno pohađati časovi i tada se može govoriti da se poziciji učenika učvrstila .I zbog toga jenono pošlo u šklu, a ne u hajduke!
Posebne metode za određivanja potencijala za nastavu
Pedagoška psihologija je razradila posebnu metodiku za određivanje potencijala obučenosti spremnosti detata za polazak u školu.Preporučuje se da se sa detetom razgovara o školi :”Šta ti se najviše sviđa ( ne sviđa ) u školi, šta ti je u njoj najinetersantnije, šta najviše voliš?”
Mala kućna pedagoška scena
Razigrajte malu kućnu pedagošku scenu .Mama:“Ti si mi još savim mali .Teško će ti biti da svakog dana ideš u školu.Kako bi bilo da porazgovaram s direktorom da ti dozvoli da odsustvuješ mesec dana ( celo polugođe ).Hočeš li ?“
Scena druga .
Mama :“Zamilsi da si pošao u šetnju i da si sreo dečaka ili devojčicu koji iako imaju šest godina još ne idu u školu nego i dalje u vrtić, pa te upitaju:“Šta treba da uradiš da bi se dobro pripremio za polazak u prvi razred?Šta bi im ti odgovrio ?“
Na eksurziju kroz predele testova
U cilju proveravanja i utrđivanja spremenosti deteta za obrazovni proes koji mu predstoji, roditelji ga mogu “voditi na ekskurziju kroz razne predele testova”.Evo jednog od njih :
”Zamisli da su u našoj blizini dve škole, škola A škola B.U prvoj školi ( A) je ovakav raspored časova za prvi razred :svakog dana pisanje, čitanje i matematika, dok časovi likovnog , muzičkog i fizičkog nisu svakog dana.
U školi B sve obratno:svakog dana su časovi likovnog, muzičkog i fizičkog, dok su čitanje, pisanje i matematika samo nekoliko puta sedmično.
U kojoj bi školi ti hteo ( htela ) da učiš?”
Ogovor deteta bio bi signal o njegovoj orijentciji bilo na sadržajnu komponenetu nastave , bilo na formalnu , spoljašnju ( pristanak na odsustvo, prednost pri izboru škole, A ili B,).
Dramska igrica “Škola”
Informciju u motivaciji svog deteta možete dobiti i pomoću posmatranja njegovog izbora u podeli uloga u dramskoj igrici “Škola”.Ona deca koja su spremna za polazak u školu i prihvatanje školskih obaveza ,radije igraju uloge učenika, oni pišu, čitaju,rešavaju zadatke , odgovaraju kod “table” i ispunjavaju sve druge radnje u ovom školskom igrokazu. Za razliku od njih , deca koja su manje spremna za školu, ili uopšte nisu spremna, ili su mlađa, biraju uloge učiteljice,a koncentrišu se takođe na vreme malog i velikog odmora,situacije pozdarvlajanja učiteljice , odlaska iz škole.
Intelektualna spremnost
Pored motivacione spremnsoti neophodno je da proverite i meru isntelektualne osoposbljeniosti vašeg deteta za preuzimanje školskih obaveza i odgovornosti .Ne radi se tu o određenoj količini znajnja o svetu koji nas okružuju ( umenje da broji makar do deset, poznavanja slova i stečene navike čitanja ;znaje svog imena i prezimena;dana rođenja, adrese, naziv rodngg sela ili grada, zemlje, imena i prezimena roditelja,njihovoe profesije i statusa).Reč je o određenoj zrelosti strukture velikog mozga i razvijenosti bitnih kvaliteta saznajne sfere –logičkog mišljenja,logičkog pamćenja, govora,koncetracije i raspoređivanje pažnje,diferenciranog zapažanja :umenja da se izdvoji figura sa fona,fina motoristika ruku,vidno-motorna koordinacija ( uzajamnost i sinhronizacija očiju i ruku ).
Psihološko pedagoška služba u našim osnovnim školama svake godine još u martu stručno utvrđuje stepen intelektualne spremnsoti dece za polazak u prvi tazred i sa teim rezulatima upoznaje njihove učitelje i roditelje i to za svakog prvaka posebno.
Ta merenja su relevantna i rezultati pouzdani , pošto postoji veliki broj testovnih metoda ,čijom primenom se dolazi do objektivne slike i nalaza.
Proveravanje logičkog mišljenja:reč traži partnera
I roditeji sami mogu pomoću najjednostvnijih testova da provere logičko mišljenje svoga deteta koje se sprema da pođe u prvi razred.Tako na primer, za diajgnostiku logičkog mišlljenja ili preciznije , mišljenja po analogiji, upotrebljavaju se testovi ovakvog tipa:”Navešću ti tri reči , od kojih se dve javljaju u paru , jedna drugu prati po smislu .Ti reba da nađeš”partnera “ trećoj reči , da bi dobila svoj par, kao što ga ima prva reč.Bolnica-doktor,a škola ….( učiteljica ) . Ptica-gnezdo…a kuca ( štenara, kućica za pse). Crno-belo, a jutro ( veče).
Samoocena mališana ,ličnosna spremnost
Na kraju, važnu ulogu igra i spremnsot mališana kao ličnosti za polazak u školu.Ovde se radi o adekvatnosti samoocene deteta.U normi za predškolce karaktesritična je povišeno samoocenjivanje svojih mogućnosti. Tako na primer, od deteta iz vrtića možemo čuti :”Ja nisam mogao podiči kamion zto što je on mngo težak”, a ne “ zato što sam nejak i slab.”
Samoocena u predškolca je , dakle, često,povišena, ali ne retko ona može biti i potcenjena , smanjena:”Ja sam glup, ništa ne umem, loš sam dečak,kvaran”…( Ne daj bože).
Odnos sa vršnjacima
Za ocenu stepena spremnsoti za polazak u prvi razred nije od manjeg značaja ni detetov odnos prema vršnajcima:da li ima želju za komuniciranjem,je li spreman da se potčini dečjoj grupi,da se pridržava ustaljenih pravila u igri .Važan je i detetov odnos prema učitelju :shvata li i primenjuje li formalni karakter opštenja na času sa precizno ustanovljenim ulogma u odnosu “učitelj-đak”.
Posebno mesto u strukturi psihološke spremnosti za polazak u šklu pripada stepenu ispoljavanja integracije i uklapanja kod deteta.Reč je o umenju da deluje u ritmu celog razreda i kada se obraćaju ne lično njemu ,nego celom kolektivu:”Napišite, izbrojte .”Da li će se vaš mališan potčiniti pravilima i zahtevima nastavne delatnosti i školskog života?
To možete proveriti primenog ovog testa koji se pokazao kao primer dobre dijagnostike za ocenu sposndnosti uklapanja i integracije deteta.Predložite detetu da nacrta četiri kružića, zatim da oboji žutom bojom tri, a plavom jedan kružić.
Ukoliko mališa bude obema bojama ukrašavao sve ktužiće komentarišući da je tako lepše, njegov nivo uklapanja nije tako visok .
Ako još hoćete da proverite njegovo umenje da vizuelnu predstavu ispuni samostalno, počnite da crtate jedan ornament ,a zatim zamolite mališana da nastavi sledeći obrazac.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira da li planirate diplomske ili master studije, ili ste već u poslovnom svetu pa želite da se usavršavate, neophodna je volja i rad na sebi kako bismo...
Markov naučni interes uključuje diskretnu optimizaciju i operaciona istraživanja...
Letnji dani ispunjeni su suncem, morem, bazenima, ali se kod nekih javlja i blagi osećaj nervoze i stegnutosti, a to su uglavnom oni koje čeka jedna velika promena –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ova Basna govori kao su se tri vola udružila i došla na planinu gdje ima “dosta trave i vode”. Kada se pojavio vuk i htio da ih pojede, složni...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
