Rusija izabrala regionalnu vlast

Ruski politički sistem postaje konkurentniji i savršeniji. To je po mišljenju eksperata pokazao Jedinstveni dan glasanja. 8. septembra on je protekao u 80 regiona, tačnije skoro u čitavoj zemlji. Legitimnost, otvorenost i minimalna količina skandala glavna je osobenost aktualnih izbora, ističu politikolozi. Tok glasanja na biralištima mogao je da se posmatra u režimu on-lajn na Internetu.

Najkonurentniji u čitavoj istoriji savremene Rusije – takvu ocenu dao je zamenik šefa Centralne izborne komisije Leonid Ivljev regionalnim izborima održanim 8. septembra. U čitavoj zemlji održano je više od 7 hiljada glasanja različitog nivoa. Birani su gradonačelnici, gubernatori i psolanici. Pri tome svoje kandidate za ove dužnosti su istical ene samo stranke sa velikom istorijom, nego i novoregistrovane, istakao je Leonod Ivljev.

- 54 stranke su učestvovale na izborima. Najpoznatije ugledne parlamentarne stranke su negde svoj rezultat poboljšale, a negde pogrošale. Pored toga nove partije su takođe postigle određene rezultate. Broj žalbi i obraćanja CIK i izbornim komisijama subjekata RF se smanjio.

Prema preliminarnim rezultatima proteklih izbora za gubernatore svi aktualni šefovi regiona će ostati na vlasti. Povratak direktnim izborima šefova regiona učinio ih je konkuretnim, ističu politikolozi. Stranka parlamentarne većine Jedinsvena Rusija u mnogim regionima gde su birani gubernatori ili gde je partija podržala pojedinog kandidata, istupila je uspešno. Odaziv birača bio je tradicionalno niži nego na predsedničkim ili parlamentarnim izborima.

Posebna pažnja je bila prikovana za izbor moskovskog gradonačelnika. Oni su održani prvi put posle 2003. godine. Za fotelju gradonačelnika borilo se šest kandidata, koji predstavljaju široki politički spektar. Prema rezultatima obrade skoro 99 glasačkih protokola vodi Sergej Sobjanjin i drugog kruga neće biti. On je sakupio više od 51% glasova.

Drugo mesto ima Aleksej Navaljni sa preko 27%. Treće kanidat KPRF Ivan Meljnikov: oko 11% glasova birača. Ostali kandidati – Sergej Mitrohin, Mihail Degtjarjov, Nikolaj levičev, sakupili su oko 3% glasova. Izbori u Moskvi mogu se nazvati uzornim, istakao je za Glas Rusije profesor Visoke škole ekonomije Leonid Poljakov.

- Moskovski izbori, kao i izbori za gradonačelnika Jekaterinburga, etalon su za savremenu političku situaciju: i tamo i ovde pojavio se radikalni opozicioni kandidat. Izbori su bili realno konkurentni. Žalbi je bilo začuđujuće malo, u poređenju sa prošlim izborima. Ovog puta sve je potpuno mirno. Pojedini prekršaji naravno postoje, ali u celini atmosfera je vrlo povoljna. Vrlo je važan rezultat ovih izbora – viša legitimnost vlasti i ruskog političkog sistema u celini. Zahtev je bio upužen pre godinu i po dana: dajte slobodu učešća svima koji požele, i dali su je. I sada vidimo konkretne rezultate. Ali prednost se daje stabilnosti i profesionalizmu. Zato što ako pogledamo kandidate koji su se borili protiv Sobjanjina, ni jedan od njih nema konkretno upravljačko iskustvo. Oni mogu da budu zanimljivi ljudi i jarki političari. Ali niko od njih nema iskustvo upravljanja megapolisom. Sergej Sobjanjin je za dve godine uspeo da pokaže da ume da upravlja složenom gradskom privredom.

Istovremeno visok rezultat opozicionara Alekseja Navaljnog, preračunat na ukupan broj glasalih, ne ostavlja baš tako jak utisak. U suštini to je neuspeh Navaljnog, istakao je za Glas Rusije generalni direktor prioritetnih regionalnih projekata Nikolaj Mironov.

- Navaljni se ciljano bavio mobilizacijom birača. Ipak uz nizak odaziv na ovim izborima, kao se prebroji 30% koje je sakupio, to nije više od 450-500 hiljada ljudi. Ukupno je u Moskvi 7 miliona birača. Ispada da je za njega u stvari glasalo svega 7% birača.

Da istaknemo da je u celini jedinstveni dan glasanja u Rusiji protekao bez ekscesa. Ozbiljnih prekršaja koji bi mogli da utiču na ishod glasanja nije bilo. to su već priznali pravobranioci i predstavnici kandidata.

Lada Korotun,