Ipak se nešto u ovom svetu menja

Glavnu vest jučerašnjeg dana – odustajanje Amerike od raketnog štita u Poljskoj i Češkoj — nisu mogli da ne prokomentarišu gosti bloga Ksenije Tošić. Pa nek ona o tome i ispriča.

Tošić: Sve je počelo čestitkom od Maksimovića: „B-92 javlja da je Obama odustao od protivraketnog štita — svaka čast. Pozdravite Putina, Medvedeva, Ruski i sve naše narode!“. Ipak, veliko je nepoverenje prema Amerikancima u srpskom narodu: „Dragi gospodine Maksimoviću, nemojte da budete toliko radosni oko aameričke odluke o PVO sistemu koji neće biti postavljen u Poljskoj. Siguran sam da se radi o nekoj PREVARI, ali ne mogu da prozrem o čemu se radi“, piše Nenad. I najzad glavno pitanje – ne, pre će biti da je to pretpostavka – „Bojim se da pentagovnov raketni štit ne završi u Srbiji“, reče Petar.

Kao što znate ništa manje skeptičan povodom Obamine odluke bio je i ambasador Rusije u NATO Dmitrij Rogozin. Izjavivši da ne podržava baš previše oduševljenje ruskih eksperata tim povodom, Rogozin je konkretizovao svoj stav: „brodovi, na kojima SAD nameravaju da razmeste svoje nove elemente protivraketne odbrane mogu da doplove i do Rusije u slučaju zaoštravanja odnosa imeđu Moskve i Vašingtona“.

Mogu. Šta više jedan od autora plana razmeštanja raketa i radara u Češkoj i Poljskoj, bivši i sadašnji šef Pentagona Robert Gejts brzo je ispravio greške svog predsednika, ne ostavljajući prostor za lirska odstupanja: „Mi možemo da u najkraćem roku razmestimo sisteme za otkrivanje i rakete-presretače u Severnoj i Južnoj Evropi, koji mogu da obezbede zaštitu od Irana i (sic!) drugih potencijalnoh protivnika“.

Zaista u Južnoj Evropi postoji već odavno pripremljen teren na teritoriji otetoj od Srbije uz angažovanje celokupne natovske armade. To je ono mesto koje kosovski Albanci iz nejasnih razloga nazivaju svojom, pa još i nezavisnom državom. A u biti, najvažnijim „kulturnim“ spomenikom ovih predela s punim pravom možemo smatrati američku bazu Bondstil. Baza, koja zauzima površinu od 775 hektara i u koju su Amerikanci već uložili preko 500 miliona dolara, sasvim se lepo može upotrebiti za premeštanje američkih antiraketnih planova iz Centralne i Južnu Evropu. Plus, ako se ujedini Kosovo i Albanija eto vam i izlaz na more… Dalje ovu strategiju možemo da ne gradimo – neka se time igraju u Pentagonu.

Šta onda ispada — da je Obama saopštio kako namerava da uzme u obzir interese i zabrinutost Rusije tek da bi zamaglio istinske ciljeve? Ja tako ne mislim. I evo iz kojih razloga: odluka američkog predsednika da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, ako se posmatra sa finansijske i političke, a ne vojne tačke gledišta, može se oceniti mal te ne kao revolucionarna.

Da počnemo od ekonomskog aspekta. Zamislite samo snagu udarca koji je Obama naneo finansijskim interesima odbrambenog lobija. Lobija koji je godinama provlačio kroz Kongres potpuno neupotrebljiv po mišljenju brojnih eksperata antiraketni sitem SAD u Evropi. I Kongres, mada je periodično smanjivao obim finansiranja, ipak je redovno ove odbrambene lobiste snabdevao parama. Ako govorimo u ciframa, izgradnja objekata u Poljskoj i Češkoj trebalo bi da košta oko milijardu dolara. I ako neko odjednom pokuša da izvrši atentat na Baraka Obamu, ja bih lično naručioca tražila negde u tom miljeu. Mada i bez njih Obama ima dosta neprijatelja…

A sad će ih biti još više. Istočnoevropski politički mešetari koji su pravili svoje karjere na strahu od Rusije nikada mu neće oprostiti ni svoje ponizno otvoreno pismo, čija je osnovna ideja bila „Ne ostavljajte nas nasamo sa ruskim medvedom!“, ni to što je jednostavno pregazio antiruski kordon koji je Buš tako temeljno gradio na našim granicama. Lekciju će shvatiti ne samo u Baltičkim zemljama, u Poljskoj i Češkoj. Odustajanje od štita otrezniće i naše prijatelje u Kijevu i Tbilisiju. Šta ćete, pre ili kasnije u svim ovim zemljama morali su da shvate da veliki momci imaju svoje interese i da u krizna vremena zaboravljaju na svoje većinom imaginarne sukobe. A oni koji misle da na tom suprotstavljanju nešto za sebe ućare obično popunjavaju redove luzera.

Ali, vratimo se odlukama Baraka Obame. Amerika se od njihovog usvajanja sigurno nije promenila. Koliko juče američka obaveštajna služba uvrstila je Rusiju u svoje potencijalne neprijatelje, SAD i dalje aktivno „modernizuju“ otvoreno neprijateljsku, pa još i dislociranu na našim granicama vojsku Gruzije… I slične stvari mogu da se nabrajaju u nedogled.
Ali bez obzira na sve to, nešto se u ovom našem svetu menja. Možda zato što je odrasla generacija političara koji su se u jeku hladnog rata više zanimali za ispite, devojke i provod.

Audio