Arktikom će trčati mamuti?

Ruski naučnici nameravaju da probaju da kopiraju mamuta. Eksperiment startuje početkom 2015. godine. Stručnjaci nameravaju da preporode drevne stanovnike Zemlje iz dobro sačuvanih ostataka životinja. Oni su bili pronađeni u večitom ledu Novosibirskih ostrva pre godinu i po.

Najvažnija etapa kloniranja je traženje živih ćelija. Do sada u mnogobrojnim ostacima nisu ih nalazili. Ipak mamut sa Novosibirskih ostrva uliva naučnicima nadu. Ostaci životinje nalazili su se u idealnim uslovima: mamut je upao u jamu sa vodom, koja se smrzla i ni jednom se nije odmrzavala. Meso ima crvenu boju, sačuvana je krv koja se nagomilala i konzervirala u ledenim prazninama, objasnio je za Glas Rusije direktor Muzeja mamuta Severoistočnog federalnog univerziteta (SVFU) Semjon Grigorjev. Između ostalog, prema rečima naučnika, brze rezultate ne treba očekivati:

- U skorije vreme ne treba očekivati da će mamuti trčati Arktikom. Ako pronađemo živu ćeliju, pojaviće se novi problemi, takvi kao problem spojivosti DNK mamuta i indijskog slona. Najverovatnije to su predstavnici raznih rodova. U tom slučaju kloniranje će biti nemoguće.

Partneri Rusa u jedinstvenom eksperimentu su južnokorejski naučnici. Oni imaju veliko iskustvo kloniranja kućnih ljubimaca, između ostalog pasa. A 2011. godine napravili su klonove vuka i kojota. U Sibiru bukvalno ovih dana počinje da radi zajednička laboratorija: prostoriju je izdvojio Ruski Severoistočni univerzitet, a opremu je dala korejska strana. Ni Korejci, ni Rusi ne postavljaju sebi zadatak preporoda populacije sibirskih mamuta. Radi toga je potrebno klonirati bar 30 raznih primeraka, što je potpuno nerealno. Ako pođe za rukom da se stvori bar jedan, to će biti senzacija i ogromna sreća, objašnjava Semjon Grigorjev:

- To je prosto eksperiment koji može da uspe, a može i da ne uspe. Inicijativa potiče od Korejaca. Mi im pomažemo koliko možemo. Dobro je što imamo najbolje očuvani materijal koji je ikada nađen. U njega se uzdamo.

Prema rečima stručnjaka, mamut sa Novosibirskih ostrva ima najbolje očuvana meka tkiva za 200 godina proučavanja ovih životinja.

Jelena Kovačić,