Boris Aleksić: Svet bez Zapada

U Brizbejnu je okončan dvodnevni samit G20, ekonomski najjačih zemalja sveta. Pored odnosa Rusije i SAD, na zvaničnom dnevnom redu razmatrani su predlozi za podsticanje privrednog rasta, povećanje pouzdanosti bankarskog sistema i sprečavanje multinacionalnih kompanija da izbegavaju plaćanje poreza. Ipak, skup će ostati upamćen po pritisku Vašingtona i njegovih satelita na Moskvu i pokušaju izolacije ruskog predsednika. Međutim ova taktika se pokazala kontraproduktivnom i bezuspešnom, a javnost je kada se saberu utisci, mogla da se uveri kako Zapad gubi lidersku poziciju u svetu.

Valja podsetiti da je Vašington upotrebio čitav aresnal sredstava u pokušaju da naudi Vladimiru Putinu. Neki od ovih poteza su bili tragikomični. Najpre je ministar spoljnih poslova Australije Džuli Bišop izjavila pre samita da su se zemlje „Velike dvadesetorke” podelile povodom učešća ruskog predsednika na susretu G-20 u Brizbejnu Vašington je nastojao da spreči učešće Moskve. Bišopova je priznala da ova ideja nije naišla na podršku svih učesnica, a pre svega država BRIKS-a pa je pokušaj Zapada da spreči dolazak ruskog šefa države propao. Kako je taj pokušaj pao u vodu domaćin se, verovali ili ne, odlučio da okuša sreću i zastraši Vladimira Putina! Premijer Australije Toni Abot je u oktobru izjavio da će se sa Putinom obračunati, koristeći ragbi termin "širtfront", koji označava momenat kada jedan igrač zgrabi protivničkog igrača s ciljem da ga obori na zemlju. Kao izgovor za ovaj „obračun“ Abot je pomenuo rušenje malezijskog aviona MH17, koji su uzgred oborile marionete Vašingtona u Ukrajini. Međutim, uplašiti ragbi retorikom čoveka koji se bez straha suočava sa amurskim tigrovima u divljini, nije moguće. Putin nije odustao od puta u Brizbejn. Koliko je Zapad opterećen šefom Kremlja pokazao je samit APEK-a, azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Pekingu, koji je prethodio skupu G20. Najuticajnija sredstva javnog informisanja u SAD i EU su pakosno javila kako je ruski predsednik postao pravi Don Žuan jer je prilikom svečanosti pomogao kineskoj prvoj dami da se ogrne šalom. Izopačeni zapadni mediji su ovaj kavaljerski gest Putina objasnili kao pokušaj zavođenja! Kada je prošle godine u Sankt Peterburgu na isti način pomogao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (dok je Kameron doterivao svoju kravatu) novinari u tom činu nisu videli ništa čudno. Očigledno je unapređenje rusko – kineskih odnosa dovelo do prave panike na Zapadu, pa je svaka vrsta podmetanja Moskvi i Pekingu dobro došla.

Dakle, ruski predsednik je kako je i planirao stigao na vreme u Brizbejn, u kojem ga je umesto obojen ratničkim bojama i u ragbi dresu, sačekao Abot sa miroljubivom koalom u naručju. Skup je svečano otvoren tradicionalnim plesom Aboridžina, nad kojima je zapadna civilizacija kao što je poznato izvršila genocid. Razlika između Rusije i Zapada bila je primetna već na ovom mestu. Putin je na samitu predstavljao državu u kojoj mirno pored Rusa živi još oko 200 naroda, dok je Toni Abot zastupao zemlju u kojoj ga predstavnici starosedelaca - Aboridžina smatraju rasistom.

Bilo kako bilo, Vladimir Putin se na početku susreo sa liderima BRIKS-a koji su istakli da ni posle šest godina od početka svetske finansijske krize nema stabilne i dugoročne obnove. Predstavnici novog, višepolarnog sveta su pozvali G20 na diskusiju o reformi MMF-a i pravednije odnose u svetskoj ekonomiji i međunarodnim finansijskim institucijama kojima dominiraju SAD. Oni su osudili sankcije protiv Rusije kao nelegitimne. BRIKS predstavlja najveće tržište na svetu gde živi više od 2,9 milijardi ljudi, što je oko 40 odsto svetske populacije, i ima ukupan BDP od oko 15 hiljada milijardi dolara kao i najveći deo neiskorišćenih prirodnih resursa planete. Zemlje BRIKS-a su već postigle dogovor o stvaranju razvojne banke sa početnim kapitalom od 50 milijardi dolara i novog fonda deviznih rezervi u visini od 100 milijardi dolara kako bi se branile od oružja finansijskog uništenja koje primenjuje Volstrit. Pored toga Rusija i Kina su potpisale sporazum bez presedana u istoriji, o isporuci energenata vredan 725 milijardi dolara.
Ekonomska saradnja sa Kinom i drugim zemljama Azije treba da dovede do porasta ruskog BDP-a od 25 do 40 procenata. Budući da borba Putinove Rusije omogućava stvaranje novog i pravednijeg višepolarnog sveta Zapadu nije ostalo ništa drugo nego da optužuje Moskvu za sve i svašta. Zato Obama pred kamerama uporno ponavlja rečenicu u koju više niko ne veruje – da su SAD svetski lider. On je u Brizbejnu ponovio da kao najveću opasnost vidi Rusiju, zapretivši novim sankcijama. Ovakve izjave najviših funkcionera SAD i EU ohrabruju neonaciste koji su se pučem domogli vlasti u Kijevu. Zbog toga njihovi predstavnici otvoreno poručuju da se spremaju za rat sa Rusijom. Predsednik Ukrajine Porošenko takođe poziva na „totalni rat“. Na ovaj način kijevska hunta ispunjava volju Vašingtona. Sa druge strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nedavno uporedio tvrdnje američkog predsednika o odgovornosti Rusije za krizu u Ukrajini sa izveštajima Orvelovog „ministarstva istine“. Poteze finansijske elite koja vlada Sjedinjenim državama i njenu potrebu da bogatstvo i prirodne resurse planete koristi za svoje sebične potrebe razobličio je u potpunosti Vladimir Putin. On je podsetio da je u G20 već donetla odluku da se jača uloga ekonomija u razvoju, u okviru MMF i da se izvrši preraspodela kvota. „Kongres SAD je blokirao tu odluku i gotovo. I pregovarači, naši partneri, kažu: nama bi bilo drago, mi smo potpisali, mi smo doneli ovu odluku, ali Kongres je ne propušta. I već činjenica da je Kongres SAD odbio da prihvati taj zakon, govori o tome da upravo SAD izlaze iz opšteg konteksta rešavanja problema koji stoje pred međunarodnom zajednicom“ izjavio je ruski predsednik. On je upozorio da će trans-atlantsko i trans-pacifičko partnerstvo koja zagovara Bela kuća i koja imaju za cilj jačanje hegemonije SAD produbiti krizu u svetu. Šef Ruske Federacije je upozorio i na opasnost širenja agresivnog Severno-atlantskog saveza. Širenje NATO-a i njegovo približavanje granicama Rusije suštinski su izmenili ceo geopolitički prostor – upozorio je Putin i podsetio da su posle 2001. godine bila dva talasa prijema u alijansu: 2004 (Slovenija, Slovačka, Bugarska, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija), a 2009. su se pojavile još dve nove članice. „Osim toga, stalno raste i broj vojnih baza NATO. Po celom svetu se ne nalaze vojne baze Rusije već SAD i NATO. Nedavno su donete odluke o formiranju snaga za specijalne operacije. Opet u neposrednoj blizini naših granica”.

Nesposobni da okrznu Vladimira Putina u bezbednosnoj, diplomatskoj i ekonomskoj utakmici predstavnici SAD su se tokom skupa u Brizbejnu trudili da izazovu bilo kakav incident. Njihovi mediji su u nedostatku materijala javili da je ruski predsednik ranije napustio samit G20 zbog pritisaka kojima je bio izložen. Putin je sve objasnio istakavši da je pre dolaska u Australiju bilo planirano da se vrati u Moskvu u ponedeljak, ali ove njegove reči novinari iz Sjedinjenih država nisu želeli da prenesu. Po svaku cenu su nastojali da stvore i očuvaju iluziju barem nekog, malog ili beznačajnog Putinovog poraza. To pokazuje koliko su očajni.
Predsednik Rusije je otišao sa samita G20 kao pobednik. Putin u Brizbejnu nije predstavljao samo Rusiju već i novi, pravedniji višepolarni svet koji polako ali sigurno potiskuje američki hegemonizam. Svojim niskim udarcima i sitnim pakostima SAD su pokazale da ubrzano gube moć i značaj. Valjda je svima jasno da svet bez dominacije Zapada postaje stvarnost!

Autor: Boris Aleksić