„Druga pamet“: neće biti dobro ako neko želi degradirati Srbiju na vazalnu državu EU

„Jedna pamet je dobra, a dve su još bolje“, tako glasi misao Fjodora Dostojevskog koja je ovih dana našla svoju punu primenu u evropskim zemljama iz kojih su do sada Srbiji stizale jedino preporuke da se priključi sankcijama usmerenim protiv Rusije, s obzirom da se i u njima sve glasnije čuje i ona „druga pamet“, pa su tako na primer u nemačkom parlamentu podigli svoj glas i oni poslanici koji su izrazili nadu „da Srbija neće podleći pritisku Berlina niti se odreći dobrih odnosa sa Rusijom“.

Konkretno, to znači da pored izjava, poput one koju je dala državna sekretarka u nemačkom ministarstvu inostranih poslova Marija Bemer, o tome da Srbija ne može dugo odlagati svoje usklađivanje stavova sa EU u pogledu sankcija najvećoj slovenskoj zemlji, postoje i one koje na razumniji način sagledavaju stvarne potrebe Srbije, što je potvrdila malopre citirana poslanica Bundestaga Sevim Dagdelen, koja je pored konstatacije da Nemačka „vrši najveći mogući politički pritisak na Srbiju da poklekne“, na kraju doslovno zaključila „da ne može izaći na dobro ako neko želi da Srbiju degradira na vazalnu državu Evropske unije, koja će se zarad ulaznice u Evropsku uniju odreći dobrih odnosa sa Rusijom“. A da to nije usamljeni primer „druge pameti“, već da ih ima još, posvedočila je i peticija pod nazivom „Novi rat u Evropi? Ne u naše ime“, koju su potpisale desetine istaknutih nemačkih intelektualaca, biznismena i političara, u kojoj su kritikovali negativnu politiku prema Rusiji.

Inače, kako se pokazalo, i zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, kao što je Turska koja se dugi niz godina svim silama trudila da čita sa usana želje briselskih zvaničnika kako bi napokon posle beskrajnog čekanja pretvorila svoj flert sa Evropom u zvanični brak, oglušile su se o zahteve za uvođenje sankcija Rusiji. Štaviše, Turska je pravilno ocenivši svoje interese, iskoristila priliku da zauzme tržišne pozicije u Rusiji koje su napustili zapadni proizvođači, te povećala svoj izvoz na tu stranu sveta, uprkos činjenici što je to naišlo na otvoreno nezadovoljstvo evrobirokratije.

Naravno, da i Srbija ima dovoljno razloga da posluša onu „drugu pamet“ o kojoj je govorio Dostojevski, potvrđuje i najnoviji podatak o tome da će se ubuduće na ruskom tržištu prodavati srbsko voće i povrće, meso, mlečni proizvodi i slatkiši u okviru moćnog trgovinskog lanca „Metro“, što garantuje da će izvoz samo prehrambenih proizvoda iz Srbije u Rusiju do kraja ove godine ubedljivo premašiti brojku od 300 miliona dolara, pri čemu je iz tempa rasta srbskog izvoza na istok jasno da još ni izbliza nisu iskorišćeni svi potencijali plasiranja robe na rusko tržište.