Veliki petak - najtužniji dan

Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak je za hrišćane dan velike žalosti. Obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je na taj dan Gospod Isus Hristos raspet, ne služi se Sveta liturgija u crkvama, osim ako se ne poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Običaj je da se na veliki petak farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.

Tradicija nalaže da prvo jaje koje domaćica ofarba bude crveno, i ono ostaje kao čuvakruća do sledećeg Uskrsa.

Patrijarh srbski Irinej je u poslanici poželeo da Uskrs donese veru, nadu, ljubav i večni život, a odnese tugu i smrt.

Patrijarh je pozdravio majke, one koji stradaju i pate, prognane, sve prezrene i ponižene, i sužnje u tamnici, trudbenike i radnike, putnike po suvom, moru i vazduhu, učene i neuke i sve one koji tragaju za večnim smislom i tajnom života, bolesne i napaćene. „Ovim pozdravom obradujmo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, koji danas sa nama slave pobedu dobra nad zlom, života nad smrću, Hrista vaskrsloga nad silama tame“, navodi se u uskršnjoj poslanici patrijarha Irineja.