Uklonjeni špijunski kodovi sa Gugl hroma

Gugl je uklonio dodatak s popularnog Gugl hrom pretraživača, tvrdeći da sadrži kodove koji su presreli više od milion podataka korisnika interneta iz Švedske, izjavili su za Sputnjik u ovoj kompaniji.

„Kada automatski detektujemo podatke koji sadrže nepoželjne kodove ili ih uočimo kroz izveštaje korisnika, uklanjamo ih iz Hrom web prodavnice. Da bi naši korisnici ostali verni Hromu, uklonićemo sve dodatke iz web-prodavnice koji sadrže nepoželjne kodove ili pretenduju da rade jednu stvar, a urade drugu“

U utorak je švedski list Dagens Niheter prijavio „špijunski kod“ koji se nalazio na snimku ekrana web-stranice programa Gugl hrom, koji se koristi za snimanje izgleda ekrana na računaru.

U nekoliko švedskih kompanija procurili su podaci, navode novine bez otkrivanja imena organizacija iz bezbednosnih razloga.

Gugl je uklonio dodatke, što potvrđuje traženje programa u Gugl web-prodavnici.

Lični podaci švedskih korisnika su poslati na server registrovan u SAD, navodi list.

Međutim, Aj-Pi adresa servera je registrovana na osobu koja navodno boravi u Izraelu.

Iako dodaci pretraživača navodno sakupljaju anonimnu statistiku poseta, originalni kod ne uključuje nepoželjne kodove. Špijunski kod je podeljen na nekoliko delova da bi što teže bio otkriven.

Slučaj nije prijavljen policiji, jer ova oblast nije precizno pravno regulisana.

Kasperski: Špijunski tulbarovi najpopularniji na internetu

Plagin koji je Gugl uklonio bio je jedan od 10 najpopularnijih plaginova na internetu, rekao je stručnjak za antiviruse kompanije „Kasperski lab“ Denis Legizo i dodao da Gugl nije u stanju da isprati količinu poslatih podataka koji su putem ovog dodatka poslati na servere u SAD. On kaže da Gugl pooštrava politiku korišćenja plaginova, kako u brauzerima, tako i u servisu Gugl plej.

Ta politika će dovesti do toga da kompanije više neće biti u prilici da podižu na stotine različitih plaginova koji mogu biti štetni za korisnike, kaže Legizo i dodaje da jednim od rešenja može da bude uvođenje takozvaniih „belih spiskova“ za korišćenje tih softvera. Ukratko, to znači da je reč o špijunskom softveru koji je proturen kroz plagin za brauzere, smatra Legizo i objašnjava da to po pravilu nisu štetni programi po korisnike, već izgledaju kao dodatni tulbarovi.