Jačanje vojne samostalnosti Japana preti miru u svetu

Poseta japanskog premijera Šinza Abea SAD i japansko-američke konsultacije po pitanjima odbrane koje su tamo obavljene, otvaraju novu eru u razvoju japanske vojne doktrine i odbrambenog saveza Tokija i Vašingtona.

Kada je premijer Japana stigao u SAD, zvanični predstavnik japanske vlade saopštio je da Šinzo Abe neće otputovati u Moskvu na proslavu 70-godišnjice Pobede nad fašističkom Nemačkom „zbog službenih obaveza“.

Ova izjava je bila poklon japanskog premijera Baraku Obami, smatra vodeći naučni saradnik Instituta za SAD i Kanadu i bivši ambasador Rusije u Japanu Aleksandar Panov.

„Abe je doputovao u SAD sa mnoštvom poklona. Svi oni su namenjeni rešavanju jednog zadatka: maksimalno ojačati saradnju sa SAD. Pritom, ne usled od Kine. Amerikanci uveravaju da oni podržavaju stav Japana o ostrvima Senkaku (koja su predmet sporova između Kine, Tajvana i Japana). Ali Japanci se plaše da se SAD — uzimajući u obzir karakter njihovih odnosa sa Kinom i moć Kine — neće odlučiti na zaoštravanje odnosa s Pekingom zbog tih ostrva. SAD su već aludirale da se protive da se ovde ovaj konflikt započne i ne izgaraju od želje da se u njega mešaju“, kaže Panov.

Panov kaže da Japan, generalno, pokušava da pokaže svoju lojalnost Americu, tj. da ojača vojni savez do te mere da SAD više ništa ne mogu da preduzmu osim da zauzmu stav Japana, ako se nešto desi.

Zato Japan pokazuje kako verno sledi američka uputstva. Recimo — uputstvo da se ne putuje u Moskvu.

Još jedan „poklon“ Abea Obami tiče se Transpacifičkog partnerstva, ističe ruski ekspert.

„Japan odavno izražava spremnost na neke ustupke u onim sferama gde još postoje protivrečnosti koje ometaju sklapanje ovog partnerstva. Jasno je da je ovo partnerstvo usmereno u velikoj meri protiv Kine. Pored toga, Japan je kao i SAD odbio da stupi u Azijsku banku infrastrukturnih investicija koju osniva Kina, mada su praktično svi drugi saveznici SAD stupili. Ali Japan na štetu svojih nacionalnih interesa podržava SAD“, kaže Panov.

Panov smatra da će se u toku aktuelne posete SAD rešiti još jedan zadatak koji su Abe i njegov tim postavili — postepeno usaglašavanje 9. člana Ustava (koji predviđa odustajanje od formiranja sopstvene armije), a zatim, možda i potpuno odustajanje od njega.

Prema nekim podacima, ističe on, u japanskoj vladi već postoji odluka da se do 2018. godine pripremi podloga za pretresanje čitavog Ustava, posebno 9. člana. Za sada na osnovu reformisanja takozvanog Uputstva za zajedničko delovanje u oblasti odbrane, japanski parlament planira da usvoji zakone koji bi osigurali Japanu pravo na samoodbranu.

„To je vrlo radikalan izlazak iz prethodnih ograničenja japanske vojne delatnosti. Ako se ranije radilo o zaštiti teritorije Japana i okolnih voda, sada, kako sa ponosom ističu japanski vojnici, japanske oružane snage će delovati na globalnom nivou. Sve to ne doprinosi stabilnosti i ne jača vojno poverenje u tom regionu“, zaključuje Panov.