STRANAC

Piše: Gostimir T. POPOVIĆ, vojno politički analitičar

Na prostoru Republike Srpske, Federacije BiH ali i celog regiona jedna od najčešće upotrebljavanih reči je stranac i to u mnogo raznih varijanti tako da se njena važnost može porediti sa važnošću reči ljubav, hleb, radost i mnoge druge kojih nema baš mnogo u svakodnevnoj komunikaciji.
Kad stranac nešto kaže onda je to neprikosnoveno i nepodložno bilo kakavoj kritici. Postalo je pravilo da je najbolje je da se iznajmi stan ili kuća strancu, odlično je kada se neko zaposli kod stranaca, a postalo je veoma moderno i da se poneka devojka uda za stranca ili (što je veoma retko) momak oženi strankinjom.
E sada, ako je taj stranac i prvi zamenik, supervizor, donosač, dodavač, raznosač ili obični fotograf onda on sebi uzme za pravo da se petlja u sve i svašta. Od ustavne problematike do turističkog škljocanja fotoaparatom sve mu je poznato, ali i dozvoljeno.
Ipak, da ne bude baš sve tako lepo, i kao u bajci, sa svim tim strancima svi mi vidimo da je ta grupacija potpuno beskorisna i nikom potrebna. Da svi oni rade sve samo ne rade posao koji im je i opisu. Da svi veoma dobro žive, vozikaju se u bezobrazno luksuznim automobilima a rezultata nema pa nema.
Možda bi barem površna analiza troškova koje su svi ti raznorazni stranci svrstanu u ogromnu bulumentu koja sama sebe naziva „medjuanrodna zajednica“, otkrila pravo lice i pravu svrhu postojanja ovih organizacija. Ono za što se predstavljaju, jednostavno nisu.
Posebno je zabrinjavajući navijački pristup ka jednoj, eventualno dve strane, i neukusno arogantan pristup prema trećoj strani. Nagradno pitanje, koja je to treća strana?