Zatraženo izručenje Ganića

 Srbija uputila Velikoj Britaniji molbu za izručenje bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, saopštilo Ministarstvo pravde. Molba sadrži obimnu sudsku dokumentaciju.

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je Velikoj Britaniji uputilo molbu za izručenje bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića Višem sudu u Beogradu, da bi se dovršio krivični postupak koji se protiv njega vodi u Srbiji.

Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.

Sarajevski mediji javili su da predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić putuje danas u Veliku Britaniju da bi pružio podršku Ejupu Ganiću.

Silajdžić će se susresti sa vlastima Velike Britanije, a ukoliko Ganić sutra ne bude pušten iz pritvora, sastaće se i sa njim.

Premijer Vlade Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da bi Silajdžić zloupotrebio svoju funkciju i poslao lošu poruku ako bi otputovao u London i posetio Ejupa Ganića u pritvoru.



"Ako Silajdžić koristi funkciju člana Predsedništva BiH kako bi se uplitao u punovažni sudski postupak, onda govori o političkoj poruci koja ovde nije dobrodošla. Na taj način se vrši pritisak na pravosuđe, pre svega Velike Britanije da odustane od onoga što je sasvim legitimno i legalno, a to je sudski progon svih onih koji su osumnjičeni za učešće u ratnim zločinima", rekao je Dodik.



Dodik je ocenio da niko ko je bio u rukovodstvu u toku rata sa bilo koje strane ne treba da se oseća sigurnim da njegovo učešće u zločinima nije nedokazivo.

"Ne verujem da postoji velika ljubav između Silajdžića i Ganića, mislim da Silajdžić tu više brani sebe za nekoliko meseci, da mu se ista sudbina ne bi desila, jer i on je čovek koji je imao značajnu ulogu u rukovođenju i političkoj pripremi rata", rekao je Dodik.

Ganić je uhapšen 1. marta, na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

Istraga zbog tri krivična dela

Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ejup Ganić je rođen u Srbiji, kod Novog Pazara.

Ganić je u Predsedništvo BiH izabran 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.

Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH, Ganić je, 23. jula 1996. godine, doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.

Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001. godine.

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je, 3. juna 2004, da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.