Da li zaista sadašnja Srbija i njena demokratska vlast, a zbog građenja novih dobrosusedskih odnosa ne samo prećutkuje
+++
već pravi i strategiju za brisanje najtragičnijeg dela sopstvene istorije? Gura li u zaborav zločine Hrvata u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima, a zbog oživljavanja koncepcije bratstva-jedinstva?
Logor u Jasenovcu
Ove dileme su oživele nakon pokrenute inicijative Udruženja logoraša iz NDH o formiranju Muzeja genocida na Starom sajmištu u zgradi gde se nalazio logor od 1941. do 1944. godine.
Ovakvog mišljenja je i 78-godišnja beogradska penzionerka Smilja Tišma koja je kao devetogodišnja devojčica sa dve mlađe sestre i bratom stigla početkom maja u Jasenovac, prošla logore Bjelovara, Siska i Jastrebarskog, a preživela sve te strahote zahvaljujući jednoj hrvatskoj porodici.
- Dosadašnji srpski nepodnošljivi zaborav jasenovačkih najstravičnijih zločina daje nam za pravo da verujemo u postojanje plana za potiskivanje iz sećanja tih zločina.
Zbog toga na predlog Jaše Almulija pokrenuta je inicijativa za osnivanje Muzeja genocida koji bi bio brana tom nesrećnom urođenom “zaturanju” naše prošlosti - počinje priču Smilja Tišma.
Inače, Udruženje logoraša osnovano je 2003. godine i nije nastavljač one asocijacije iz šezdesetih godina 20. veka. Od tada ono neprestano pokušava da otrgne od zaborava sve logore “jasenovačkog sistema sabirnih centara za uništavanje triju naroda”.
- Od 2001. godine demokratska vlast ne krije alergičnost pri pominjanju Jasenovca. Činila je to i vlada Vojislava Koštunice, što potvrđuje kontinuitet te srpske unakažene spoljne politike. Čini to i predsednik Boris Tadić koji nikada nije hteo da nas primi.
Nikada nam nije ni njegov kabinet pismeno odgovorio. Jedino nam je otpisala državna Komisija za spomenike i promenu naziva ulica, obavestivši nas kako su ukinute hrvatske vize pa svako može da poseti Jasenovac i zapali sveću.
Šokirani Poljaci
Krajem devedesetih godina 20. veka na inicijativu profesora dr Milana Bulajića osnovan je u Beogradu Muzej za istraživanje genocida u NDH. Dve godine nakon oktobarskih promena Bulajić je smenjen, Muzej rasformiran, a svi izloženi eksponati bačeni su u podrum.
Jedna delegacija iz Poljske koja je želela da vidi Muzej genocida u Beogradu bila je zgranuta saznanjem da muzeja uopšte nema, a u Poljskoj se čak uči u školama kako su u Drugom svetskom ratu procentualno najviše ubijani Jevreji pa Srbi u NDH.
Ovaj užasni cinizam državne vlasti povredio je sve one ubijene u Jasenovcu, svu našu preklanu decu, sve bačene žive u užarene peći, sve one ubijene maljevima.
A da je reč o konceptu spoljne srpske neshvatljive politike, Smilja Tišma navodi primer ponašanja skupštine Beograda i njegovog gradonačelnika.
- Gradonačelnik Dragan Đilas ne samo što ne želi da nas primi već je Udruženju logoraša ukinuo svaku vrstu pomoći. Od prošle godine skupština Beograda ukinula nam je i autobus za posete Jasenovcu, što nije činila ni ondašnja Titova Jugoslavija.
A dok je bila Radmila Hrustanović, sve je funkcionisalo. Nismo morali ni da joj se javljamo ni da joj pišemo, ali 22. aprila svake godine imali smo i novac i autobuse.
Pošto je Hrustanovićevu smenio, ukidanjem ove pomoći Đilas pokušava da ukine i posete Jasenovcu kako bi što lakše izbledela naša bolna sećanja na ta nezapamćena zverstva u NDH.
Nevladine organizacije
Pošto nas je zvanična vlast odbacila, pokušali smo da za našu inicijativu pridobijemo i nevladine organizacije. Kad tamo još gora situacija. Do “Žena u crnom” nismo mogli da stignemo, primila nas je Biljana Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava i rekla da se ta organizacija ne bavi Jasenovcem.
Poniženja smo doživeli i u razgovoru sa Vojinom Dimitrijevićem, predsednikom Beogradskog centra za ljudska prava. A tek kako bi prošli kod Nataše Kandić koja samo traži zločince u srpskom narodu - vajkala se Smilja.
