Obnova Hilandara

Šest godina posle požara obnovljena trećina manstira Hilandar. To je naša svetinja, verujem da će država pomoći obnovu, kaže za RTS patrijarh Irinej.

Od katastrofalnog požara početkom marta 2004. godine, u kojem je uništeno više od polovine kompleksa manastira Hilandara, srpska carska lavra na Svetoj gori uspešno se obnavlja posle šest godina.

Do sada je rekonstruisano više od trećine izgorele površine srpskog spomeničkog kompleksa koji je deo svetske baštine u Grčkoj.

Radovi na rekonsturkciji izgorelih konaka i paraklisa Nemanjićke zadužbine Svetog Save i Svetog Simenona Mirotočivog, prema procenama naših i grčkih stručnjaka trajaće do 2015. godine.

Baštinari koji su angažovani na obnovi, u prioritetne aktivnosti u narednom periodu uvrstili su nastavak radova na velikom konaku iz 1821. godine.

"Podeljen je u tri dela, tri lamele i upravo završavamo srednju lamelu, koja će za mesec dana biti useljiva. Nadam se da će do kraja iduće godine, završetkom obnove, manastir imati dovoljno prostora za sve one funkcije koje su sada u vrlo skučenom delu južnog dela manastira koji nije goreo", rekao je glavni arhitekta Mirko Kovačević.

Sve radove tokom obnove izvodi manastir u svojoj režiji. Radnici su iz naše zemlje, a logistiku daje Zadužbina Hilandara u Beogradu, koja organizuje nabavku građevinskog materijala i transport brodom. Svi radnici poštuju kućni red manastira.

"Mi smo do kraja 2009. godine i možda prva tri meseca 2010. završili oko 35 odsto izgorelog dela manastira", naveo je direktor Zadužbine manastira Hilandara u Beogradu, Milivoj Ranđić.

Ulaganje za buduće vekove

Po završetku Velikog konaka predstoji obnova i drugih objekata.

"Sadašnja obnova je veliki zadatak i za našu državu i za našu crkvu. Ja verujem da naša država neće zatajiti, da će učiniti svoj doprinos", rekao je patrijarh SPC Irinej.

Patrijarh Irinej smatra da će promena koja se sada dešava biti rad i delatnost i ulaganja ne za jednu dekadu, nego za buduće vekove da Hilandar nastavi sa svojim trajanjem i sa svojom istorijom.

"Hilandar je naša ne samo istorija, Hilandar je naša i kultura, naš najveći duhovni centar, bio i ostaće za svagda", istakao je patrijarh.

Raduje i vest da se uporedo sa obnovom manastira Hilandara uvećava i broj monaha. Danas ih ima oko 40. Pored brojnosti bratstvo se i podmlađuje. Monaška zajednica sa svakom novom dušom obogaćena je i novim talentima.