Jeftin uvoz bez carinske rampe

Stočari i mesoprerađivači RS i BiH na rubu su egzistencije. Plasman proizvoda na domaćem tržištu guši prekomeran uvoz jeftinog mesa iz inostranstva, a izvoz iz BiH je nemoguća misija. Osim što se žale na visoke troškove izvoza, upozoravaju i na potpunu nemogućnost plasmana proizvoda na većinu stranih tržišta, naročito EU. Dok je vrednost uvoza goveđeg mesa u BiH ove godine drastično povećana - sa 3,5 na 8,3 miliona KM i svinjskog sa 4,4 na 5,5 miliona KM, iz BiH nije izvezen nijedan kilogram.
 
Zbog strogih propisa domaće meso nemoguće je čak i transportovati preko zemlja EU. Pomaci se osete jedino u plasmanu piletine, ali i dalje duplo više uvozimo nego što izvozimo. Domaći proizvođači traže hitne mere zaštite jer će u suprotnom, kažu, potpuno propasti. Komisija za zaštitu domaće proizvodnje od prekomernog uvoza koja je nedavno formirana u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH analizira stanje u mesnoj industriji u BiH. Dokaže li se da je prekomeran uvoz oborio domaće firme na kolena, moguće je uvođenje pune carine na meso iz inostranstva. Entitetske privredne komore već su prikupile većinu podataka od mesoprerađivačkih firmi. Sekretar Udruženja poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije u Privrednoj komori RS Slavko Stevanović kaže da 13 mesoprerađivača, koji proizvode 80 odsto mesnih proizvoda u RS u 2009. godini, beleži pad prihoda od 16 odsto, a ostvarena dobit je u odnosu na 2008. godinu prepolovljena.

- Ovi podaci idu u prilog tvrdnjama da je stanje loše i da se u 2010. beleži pogoršanje. Potrebno je hitno reagovati i doneti zaštitne mere - kaže Stevanović. On napominje da domaći mesoprerađivači i sami uvoze stoku i sirovo meso koje naknadno prerađuju, jer je to isplativije nego da kupuju domaću stoku.
Igor Gavran iz Spoljno­trgovinske komore BiH napominje da je učešće domaćih sirovina i korišćenja autohtonog stočnog fonda umesto uvoza stoke i mesa za preradu daleko ispod potreba i mogućnosti.

- Veliki deo proizvoda koje doživljavamo domaćim i koji po svome brendu to jesu sadržinski uključuju previše uvoznog i premalo domaćeg. Ovakav odnos izvoza i uvoza oslikava nepovoljno stanje u domaćoj poljoprivredi, naročito stočarstvu - navodi Gavran. On dodaje da politika koja stimuliše uvoz umesto proizvodnje i podsticaja za povećanje stočnog fonda i održivih domaćih resursa samo pomaže održanju takvog nepovoljnog stanja i ne daje mnogo nade u veća poboljšanja u budućnosti.

- Najveću odgovornost za ovakvo stanje imaju nadležne institucije u BiH, jer ni domaći proizvod savršenog kvaliteta koji ispunjava sve najstrože zahteve EU ne može se izvesti dok institucije ne ispune uslove i uspostave sistem koji će EU prepoznati kao usklađen s njihovim zahtevima. Privrednici se ne mogu razvijati bez podrške ni u mnogo boljim uslovima od postojećih, a teško su pogođeni i recesijom - kaže Gavran. Zbog neuređenog domaćeg tržišta i zatvorenih vrata EU, izvoznici traže plasman u dalekim zemljama. Direktor „Agroeksporta“ iz Nove Topole Bogdan Sladojević kaže da muku muči da izveze tovljene bikove u Liban, jer su troškovi previsoki. Samo za sertifikat Kancelarije za veterinarstvo BiH o zdravstvenom stanju životinja za svaki kamion mora da plati 45 KM. Tako na hiljadu bikova samo za to mora da izdvoji 1.800 KM. Iz Ministarstva poljoprivrede RS poručuju kako ne mogu da prihvate činjenicu da BiH umesto da pomogne proizvođače od njih naplaćuje visoke takse za serfitifikate. Rešenje traže od Kancelarije za veterinarstvo BiH. Direktor Kancelarije Drago Nedić tvrdi da je i sam tražio smanjenje taksi, ali državno ministarstvo finansija to nije odobrilo.