EU i Gruzija: politički aspekti dominiraju

EU započinje pregovore sa Gruzijom o pridruženju članstvu. Budući sporazum će zameniti postojeći Dogovor o saradnji i partnerstvu.

Novi sporazum, ako bude sklopljen, podrazumevaće produbljivanje odnosa među zemljama u prioritetnim pravcima. Šta će praktično dobiti Gruzija od prudruženog članstva u EU i šta će dobiti sama EU objašnjava ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov:

 
Status pridruženog članstva pruža mnogo više mogućnosti u takvim oblastima kao što je trgovina, kretanje kapitala, uprošćavanje viznog režima. I jasno je zašto Gruzija želi da postane pridruženi član EU, računajući na date prednosti. Ali meni uopšte nije jasno učemu se sastoji interes EU. Čini mi se da od strane EU tu ima više političkog konteksta, želje da se pecne Rusija, pokaže da se odnosi sa Gruzijom razvijaju mnogo konstruktivnije, brže. I u tom pogledu ja bih stavio veliki znak pitanja koliko je EU spremna da ide u susret Gruziji. Tačnije, da tako kažemo, interesi Gruzije se ovde jasno ocrtavaju, a interesi EU za mene nisu vrlo jasni. Samo na političkom kontekstu pridruženo članstvo se ne može izgraditi.

Pridruženje članstvu EU praktikuje se odavno, skoro od trenutka nastanka. Takva praksa omogućava da se urede trgovinski odnosi sa zemljama potrebnim EU. Ipak ne može se nazivati pridruženo članstvo ulaznicom za samu EU, ističe ekspert Evropskog instututa RAN Olga Butorina.

 
Tačnije može se otvoriti pristup robi iz trećih zemalja na tržište zemalja EU i institucionalizovati učešće EU u programima razvoja, rekonstrukcije u takvoj zemlji. U prvom redu to se ticalo onih država sa kojima su evropske zemlje imale bliske odnose - na primer zemlje Severne Afrike. Sličan sporazum je bio sklopljen između EU i Turske još 60-ih godina. Ipak iskustvo pokazuje da sklapanje sličnog sporazuma ne predstavlja put za stupanje u EU.

Da podsetimo da nivo pregovora sa Gruzijom u ime EU diktira vrhovni predtavnik za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton. Između ostalog baronesa je rekla na zajedničkom brifingu sa predsednikom Saakašvilijem da EU ne namerava da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju. Još je Ešton rekla da se ne sme fiksirati postojeći status-kvo u pogledu separatističkih regiona. To je još jedna potvrda da politički aspekt u odnosima EU sa Gruzijom prevladava.