Simonjanova: Američki mediji primorani da priznaju da lažu

Američki mediji koji bez dokaza optužuju televiziju RT i agenciju „Sputnjik“ za laž i propagandu, a sami objavljuju lažne informacije, primorani su da to priznaju, rekla je glavna urednica „Sputnjika“ i RT Margarita Simonjan.

Simonjanova je tako komentarisala saopštenje „Vašington posta“ da list ne garantuje za tačnost svog teksta o „Sputnjiku“ i RT, kao i poziv bivšeg pomoćnika američkog državnog sekretara Dejvida Kramera da novinare podeli na „prave“ i „lažne“. „Najsmešnije je što su novinari ’prve klase‘ iz ’Vašington posta‘, koje uzimaju za primer, pre dve nedelje objavile laži o RT i drugim sajtovima. I nakon što smo im mi i stotine ljudi na društvenim mrežama na to ukazali, bili su prisiljeni da priznaju sopstvenu laž“, naglasila je ona.

Kramer je rekao da novinari RT i „Sputnjika“ moraju da se odvoje od, prema njegovim rečima, „pravih“ novinara.

„Na primer, dopisnici RT u Sjedinjenim Američkim Državama pokušavaju da budu deo dijaloga koji se obično dešava između novinara i portparola američkih državnih organa. Oni pokušavaju da poseju seme sumnje u glavama ljudi, kažu da vlada ne govori istinu i postoji i neka druga istina. Mi moramo povući liniju između pravih novinara, kao što su oni iz ’Glasa Amerike‘, Radija ’Sloboda‘, ’Njujork tajmsa‘ i ’Vašington posta‘, i ljudi koji rade na RT i ’Sputnjiku‘“, rekao je on.

Američki list „Vašington post“ je 24. novembra objavio članak o grupama nezavisnih istraživača koji su tvrdili da su ispitali slučajeve „ruske propagande“ za vreme predsedničkih izbora u SAD. List je tvrdio da je jedna od ovih grupa, „Prop or not“, objavila je izveštaj o više od 200 sajtova koji su navodno objavljivali materijal koji sadrži „rusku propagandu“.

Ta grupa je tvrdila da su neke od vesti koje su prvobitno objavile agencija „Sputnjik“ i televizija RT lažne, i da bi, prema rečima istraživača, sadržaj materijala ovih medija ponekad mogao da sadrži neistinite informacije. Margarita Simonjan je nakon ovih izveštaja demantovala date informacije u intervjuu za televiziju Si-En-En.

„RT nikada nije bio uključen u ovakve aktivnosti i verovatno je to razlog zbog kog ’Vašington post‘ nije mogao da obezbedi nijedan dokaz“, rekla je Simonjan.

Ona je naglasila da list nije kontaktirao televiziju RT kako bi dobio komentar za dati članak. Nakon toga se ispred članka u „Vašington postu“ pojavio komentar urednika.

„’Vašington post‘ nije navodilo nikakve sajtove i ne garantuje za ispravnost zaključaka grupe ’Prop or not‘ u vezi sa nekim konkretnim medijima. Članak takođe nije predviđao takve izjave“, navodi se u „Vašington postu“.

U poslednje vreme, napadi na ruske novinare primetni su u SAD, kako u medijima tako i od strane zvaničnika. Na primer, ranije se portparol američkog Stejt departmenta Džon Kirbi na konferenciji za medije nekorektno poneo prema novinarki televizije RT.

Kao odgovor na njen zahtev za razjašnjenje toga koje organizacije pružaju Vašingtonu informacije o tome da su vazduhoplovne snage Rusije navodno napale pet bolnica u sirijskom Alepu, Kirbi joj je prvo savetovao da pita Ministarstvo odbrane Rusije, a zatim odbio da pruži neophodne informacije i rekao da namerava da stavi zaposlene u RT u rang sa onima koji predstavljaju nezavisne medije. Rusija je rekla da je ovaj incident bez presedana i neprihvatljiv.

Ruski mediji podvrgnuti su pritisku i u Evropi. Evropski parlament nedavno je usvojio rezoluciju pod nazivom „Strateška komunikacija EU kao suprotstavljanje propagandi trećih strana“.

U dokumentu se ističe da Rusija navodno pruža finansijsku podršku opozicionim političkim partijama i organizacijama u državama-članicama EU, koristeći faktor bilateralnih međudržavnih odnosa za odvajanje članova zajednice. Glavne informacione pretnje Evropskoj uniji i njenim partnerima u Istočnoj Evropi u rezoluciji su agencija „Sputnjik“, televizija RT, fond „Ruski svet“ i agencija „Rossotrudničestvo“ ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Od 691 poslanika koji su učestvovali u glasanju, 304 je glasalo za podršku dokumentu, protiv je bilo 179, a uzdržanih 208. Na taj način za usvajanje ovog dokumenta glasalo je manje od polovine birača. Predsednik Rusije Vladimir Putin je komentarišući usvajanje rezolucije čestitao novinarima RT i „Sputnjika“ na produktivnom radu. On je istakao da ovaj dokument ukazuje na očiglednu degradaciju ideje o demokratiji u zapadnom društvu. Putinu je rekao da računa na pobedu zdravog razuma i da se nada da neće biti stvarnih ograničenja za ruske medije.