Pet najpoznatijih životinja u ruskoj književnosti

Najomiljenije životinje u književnim delima celog sveta i svih vremena bili su psi, mačke i konji. I logično je, jer su te životinje najbliže čoveku. Za svaku konkretnu vrstu životinja vezane su određene osobine koje ih prate iz knjige u knjigu. Prikazujući životinje pisac dobija mogućnost da više utiče na čitaoca i da pomoću njih otkriva karaktere ljudskih likova.

„Mačak je drevna i neprikosnovena životinja” (Bulgakov, „Majstor i Margarita”)

Mačak po imenu Begemot, koji se periodično pretvara u punačkog čoveka, svakako je najšarmantniji mačak u ruskoj književnosti. On je pomoćnik gospodara tamnih sila Volanda u mističkom romanu Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita”.

Begemot je lakrdijaš i obešenjak. Prikazan je kao vrlo zabavan lik, „ogroman kao nerast, crn kao čađ ili gavran, sa ogromnim konjaničkim brkovima”, koji se šetka unaokolo na zadnjim šapama. Taj komični junak čas leži na mekoj stolici komotno se izvalivši „sa čašicom votke u jednoj šapi, i viljuškom, na koju je uspeo da nabode mariniranu pečurku, u drugoj”, čas se ljulja na lusteru, držeći u šapama „Brauning” kada pokušavaju da ga uhapse.

Ilustracija: Jurij Volkovič

Drugi čuveni mačak u ruskoj književnosti pojavljuje se u prologu uz bajkovitu poemu Aleksandra Puškina „Ruslan i Ljudmila”. Ovaj „učeni” mačak se šeta po zlatnom lancu koji visi na hrastu i priča autoru nesvakidašnje priče o rusalkama i malenoj izbi na pilećim nogama. Jednu od tih bajki autor je zapisao i zatim ispričao čitaocima. Nadahnuće za ovu čarobnu poemu Puškin je našao u ruskom folkloru, a lik „učenog” mačka vuče korene od poznatog junaka ruskih bajki, mačka Bajuna.

Upoznajte psa po imenu Mu-Mu!

Mačke su lukave i mudre, a sa likom psa u književnosti se vezuje privrženost i nesebična ljubav.

Ilustracija: Ria Novosti

Jedan od najpoznatijih pasa u ruskoj književnosti je Mu-Mu iz istoimene povesti Ivana Turgenjeva. To je tužna priča o tome kako gluvonemi obespravljeni seljak Gerasim, čovek viteškog rasta, nedruželjubiv i usamljen, pronalazi malog psa i vezuje se za njega. Gospođa kojoj služi naređuje mu da baci psa i Gerasim je prinuđen da utopi najdraže stvorenje. Mu-Mu je obožavao svoga gazdu, i kada mu je ovaj nabacivao omču sa teretom, on je mahao repom i posmatrao ga bez straha i sa puno poverenja.

Ilustracija: kinopoisk.ru

Priča o drugom poznatom psu ima srećan kraj. U svojoj priči „Kaštanka” Anton Čehov piše o psu koji se izgubio na ulici, i koga pronalazi cirkuski dreser. On se lepo ophodi sa psom i uči ga da izvodi razne akrobacije. Međutim, na Kaštankinoj premijeri iz cirkuskog gledališta psa prepoznaju bivši vlasnici – siromašni stolar i njegov sin. Oni su bili grubi prema Kaštanki i loše su je hranili, ali ona ih prepoznade i odmah jurnu ka njima, ostavivši svoj novi život u kome joj je stomak uvek bio pun, i tako još jednom dokazuje nama, čitaocima, da pseća privrženost ne poznaje granice.

Konj sa ljudskim licem

Ilustracija: Nikolaj Ustinov

Stari konj po imenu Platnomer (na ruskom: Holstomer) iz istoimene povesti Lava Tolstoja na samrti priča svoju životnu priču krdu konja. On je prelazio od jednog gazde drugome, video je mnogo nesreće, zla i nepravde, ali je naučio da sažaljeva druge. Konj se seća jednog svog gazde, konjičkog oficira Serpuhovskog, koji je toliko izmorio Platnomera da je ovaj jedva ostao živ. Ali Platnomer govori o njemu sa ljubavlju i oduševljenjem, i vreme kada mu je Serpuhovski bio gazda smatra najboljim periodom svoga života.
Tolstoj pridaje konju ljudske osobine, i to one koje je sam veoma cenio: smirenje, sastradanje i nesebično služenje ljudima.

Ina Parfjonova, Ruska reč